Širom sveta danas je obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, kada su 27. januara 1945. sovetske jedinice oslobodile logorski kompleks Aušvic-Birkenau u kojem je, kako se smatra, ubijeno više od milion ljudi. Računa se da je tokom Drugog svetskog rata u okviru nacističkog tzv. konačnog rešenja ubijeno do šest miliona Јevreja, što je otprilike bila trećina svih pripadnika tog naroda. U velikim delovima Centralne i Istočne Evrope, jevrejska populacija je praktično tada nestala, ili je svedena na potpuno neznatan broj.
Posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 24. januara 2005. godine, kada je obeležavano šest decenija od oslobođenja Aušvica, donesena je odluka kojom je ustanovljen Dan sećanja na žrtve. Prvog dana novembra 2005. usvojena je Rezolucija UN kojom je određeno da se nadalje 27. januar obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Termin Holokaust ima izvorno grčko značenje – žrtva paljenica, i prvobitno je upotrebljen u značenju kakvo danas ima, na jednom zasedanju protestantskih crkava nekadašnje zapadne Nemačke.
Odatle, termin je postupno opšteprihvaćen u značenju masovnog stradanja odnosno sistematskog uništenja Јevreja tokom Drugog svetskog rata.
Danas se već koristi u širem smislu i za tragediju pripadnika drugih grupa koje su tada imale sličnu sudbinu. Sami Јevreji radije koriste termin Šoa, što je u izvornom starozavetnom značenju podrazumevalo nešto poput teška nevolja, a postupno je dobilo značenje – uništenje, ili katastrofa.
Na Dan sećanja na žrtve Holokausta kroz obrazovne institucije i medije podseća se zašto se dogodio zločin Holokausta, nezabeležen u istoriji i po razmerama (oko šest milona samo jevrejskih žrtava) i po stepenu hladnokrvne sistematične brutalnosti.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!