Nešto je trulo u državi…!

• Tweet

Podaci Evropske komisije (EK) ukazuju na stalni rast broja tražilaca azila iz zemalja Zapadnog Balkana, među kojima i iz BiH, u EU i državama Šengena. Navodi se to u petom izveštaju EK o funkcionisanju bezviznog režima sa Srbijom, Crnom Gorom, Makedonijom, BiH i Albanijom, iz koje podsećaju da je za građane BiH stopa davanja azila u 2013. godini iznosila 5,9 odsto. Međutim, nadležni tvrde da će taj procenat dodatno da “otanji” budući da je BiH u međuvremenu ocenjena kao bezbedna zemlja, pa je šansa za dobijanje azila u Evropi – ravna nuli, osim u Francuskoj, gde prema izjavama građana BiH koji su u toj zemlji tražili azil, to još uvek nekako “prolazi”.

Zanimljvo je to kako su pojedini građani BiH lako dobili azile u Francuskoj. Mnogi od njih sa nama o tome neće da razgovaraju, a i oni koji pristaju, zaklinju nas da im imena ne pominjemo. Neki od njih su ilegalno ušli u ovu zemlju, ali i pored toga, javili su se u “Prefekturu” i podneli zahtev za azil, te isti dobili, neki na godinu, neki na pet, a neki i na deset godina. Na pitanje kako su to uspeli, odgovaraju osmehom, odmahivanjem rukama i uzdisanjem. Pitali smo i jednog od pravnih savetnika za dobijanje azila u Francuskoj o ovome. On prvo nije želeo da nam daje izjavu, a onda je nakon ubeđivanja pristao, naravno uz anonimnost.

-“Sve je (uglavnom ili skoro uglavnom) legalno, samo treba dobro poznavati zakon koji je u Francuskoj “pun rupa”. Ja neću da govorim sve. Recimo, zavisno od razloga zbog kojih se prijavljujete za azil u Francuskoj, da biste podneli molbu prvo morate da zatražite pravo na boravak kod Prefekture mesta vašeg prebivališta”, – kaže ovaj pravni savetnik.

Zanimljivo je, da azil u ovoj zemlji mogu zatražiti i oni koji su u Francusku ušli sa vizom.

-“Ako ste ušli u Francusku sa vizom, preporučuje vam se da odete do Prefekture da tražite azil dok vam još nije istekla ta viza”, – nastavlja naš sagovornik. Prefektura nema pravo da zatraži informaciju o razlozima koji vas navode da podnesete molbu za azil. To se tiče jedino OFPRE i CRR. Vi možete zatražiti azil čak ako ne posedujete ni pasoš, ni vizu, ni ličnu kartu. U tom slučaju dajete sve vaše lične podatke i morate potpisati jedan zahtev. Prefekturi je potrebna neka adresa kako bi mogla da vam šalje poštu vezanu za vašu molbu za azil i boravak u Francuskoj. Ta adresa ne mora biti ono mesto u kojem vi boravite. Ako nemate stalni smeštaj onda možete navesti adresu nekog privatnog lica, nekog hotela ili nekog advokata”, – govori dalje sagovornik.

-“Tri meseca može da potraje proces od podnošenja zahteva do prvog odgovora”, – tvrdi on.

Na našu konstataciju da je BiH u EU proglašena sigurnom zemljom, te da bi obrada zahteva za azil trebala trajati mnogo manje, kao recimo u Švajcarskoj (od 24-48 sati), on nam kaže da je situacija u Francuskoj mnogo drugačija nego u EU ili pogotovo u Švajcarskoj. Na insistiranje da nam još nešto pojasni oko cele priče sagovornik odbija da nam daje dalju izjavu, rekavši da je pričao dovoljno i da na kraju samo želi dodati kako je administracija u Francuskoj po nečemu slična onoj u BiH, a da mi sami zaključimo na šta je mislio. Mi smo pomislili na sledeće – Koverta ispod ruke rešava mnoge stvari.

Možda grešimo, ali reče čovek da sami zaključimo, pa to i učinismo. Opet, pa zar je moguće da u Francuskoj ima mita i korupcije, ma ne, mora da smo mi pogrešno zaključili, zato vi sami to procenite, na šta je on mislio.

Jedan Bošnjak koji je sa trudnom suprugom stigao u Francusku pre 5 godina upravo je uz pomoć našeg prethodnog sagovornika dobio azil, ali i novčanu pomoć.

-“Ja i žena smo za manje od mesec dana dobili APS, neku sobu, bonove za hranu, papire za besplatno lečenje i davali su nam ovi iz, valda se zove Socijalno, neke pare svakih petnaest dana. Posle su nas preselili u neku kuću, a kada se rodilo dete dali su nam na korištenje neki stan i pare svakih mesec dana. Sada imamo troje dece, a kada se drugo rodilo, nas su prebacili u malo veći i bolji stan. Oni, to Socijalno, plaćaju stan, režije, osiguranja sva, kad trebamo doktoru, to je sve od njih, imali smo do skora bonove za hranu, ali sad su ih ukinuli. Dali su nam na svako dete nešto para i dobijamo sad i nas dvoje novac svaki mesec, to nam je za hranu i garderobu. Zahvalni smo Francuskoj i kako smo prihvaćeni od njih i eto, to vam je to”, – kaže ovaj Bošnjak.

Na pitanje, koliko ga je koštala pravna pomoć u ostvarivanju prava na azil, kao i o kojim iznosima koje dobija mesečno se radi, on nam je rekao: -“Pustite to, svaka usluga i posao se mora naplatiti, mi smo pošteno odplatili u ratama advokatima, a dobijamo dovoljno da nam bude potaman, nemojte me više za*ebavati s pitanjima. Vi novinari gori ste od SIPE”.

Šta kažu iz Francuske administracije?!

-“Zahtevi za azil se razmatraju prioritetno i brzo. Državljanin ste zemlje za koju je OFPRA i EU ocenila da je sigurna, među koje spada i BiH, a podneli ste zahtev za azil, onda odgovor dajemo u roku od 15 dana. Ukoliko je odluka negativna, onda možete podneti žalbu (pri Commission des Recours des Rfugis), ali Prefektura vas može vratiti u vašu zemlju ne čekajući odluku CRR. Rubrika broj 15 formulara OFPRE je tada najbitnija. Ona je namenjena razlozima koji vas navode da zatražite azil. Morate napisati vašu ličnu priču, navodeći pri tome precizno datume, mesta i činjenice koje su vas naterale da napustite vašu zemlju i razloge zašto ne možete da se tamo vratite. Preporučeno je da zatražite razgovor u OFPRI”, – saznajemo od izvora iz administracije Francuske.

E, upravo tada, na scenu stupaju pravni savetnici i advokati koji preuzimaju stvari u svoje ruke. Zadatak im je da ubede vlasti kako je podnosilac zahteva azila iz nekih razloga nesiguran u “sigurnoj BiH”, da to dokažu, obezbede finansijsku podršku, smeštaj i lečenje podnosiocu zahteva. Zatim se potrude da proces potraje i na kraju da se izbore za ostanak azilanata u Francuskoj. Naše istraživanje, pokazalo je da je uspešnost obavljenog posla veća od 75%.

Saznajemo i da pravni savetnici i advokati koji rade ovakve slučajeve, od azilanata duži period uzimaju deo novca koje oni dobijaju kroz raznu socijalnu pomoć, dečiji dodatak i sl.

Iznos za “usluge”, kreće se od 500 – 3 000 evra, zavisno od težine slučaja i grada boravka.

Na kraju, moramo upotrebiti reči iz jedne rok pesme – “Nešto je trulo u državi…”, u nekoj samo nešto, a u nekoj sve.

Komentari