Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Zadušnice, dan koji je posvećen molitvama za umrle rođake i prijatelje. Ove Zadušnice nazivaju se i Duhovske, jer prethode velikom crkvenom prazniku Silazak Svetog Duha na apostole – Sveta Trojica, koji se još naziva Duhovi ili Pedesetnica. U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.
Uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice. Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice.
Sutra praznik Duhovi
Srpska pravoslavna crkva sutra će proslaviti praznik Silaska Svetog Duha na apostole, koji se proslavlja pedeseti dan po Vaskrsu. Ovaj praznik poznat je i kao Duhovi, Pedesetnica ili Trojice i uvek se obeležava deseti dan po Vaznesenju Gospodnjem.
Ovaj praznik Srpska pravoslavna crkva slavi i kao jedan od najvećih događaja u hrišćanstvu, zabeležen u Četvorojevanđelju. Smatra se da su, posle događaja u Јerusalimu, apostole božanskom silom nadahnuli Otac, Sin i Duh Sveti koji se, kako je zapisano, u obliku plamenih jezika spustio na glave Hristovih učenika. Na Duhove je Hristos ispunio obećanje koje je dao svojim učenicima na dan Vaznesenja, kada im je poručio da sa Tavora krenu u Јerusalim i tu sačekaju dok im se ne javi Duh Sveti koji će ih krstiti – ali ne vodom, kako je krštavao Јovan Krstitelj, već ognjem Božanskim koji će im dati snagu da svim narodima na njihovim jezicima propovedaju Јevanđelje.
U deseti dan po Spasovdanu, kako je zapisano, začula se huka nalik na snažnu oluju iznad doma dvanaestorice apostola, pojavila se Bogorodica i narod je ugledao jaku svetlost i plamene jezike kako se spuštaju na glave Hristovih učenika.
U hrišćanstvu se smatra da su apostoli, iako ljudi iz naroda i ne mnogo učeni, dobili znanje svih jezika koje do tada nisu govorili i snagu da dovrše delo Gospodnje za spas čovečanstva. Za hrišćanstvo je Pedesetnica početak svega, početak prvog obraćanja Hristovih učenika narodu. Prema jevanđeljskom predanju, okupljenom narodu prvo se obratio sveti apostol Petar i pozvao ga na pokajanje i krštenje. Kršteno je, kako kaže predanje, tri i po hiljade duša čime su stvoreni temelji crkve koja traje već treći milenijum. Za ovaj veliki praznik vezani su mnogi običaji, a u pravoslavne hramove unosi se trava u vreme praznične liturgije i od nje se pletu venci koji se kao blagodet čuvaju u domovima do sledećih Duhova. Srpska pravoslavna crkva, kao i sve pravoslavne crkve, datum praznovanja Pedesetnice vezuje za Vaskrs, pa i ovaj Gospodnji dan spada u pokretne praznike i obeležava se uvek u nedelju, desetog dana po Vaznesenju.
Duhovi se kao i Vaskrs i Božić slave tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak. Dan uoči Duhova, pravoslavni vernici posvećuju mrtvima, pa se u subotu pred praznik Pedesetnice obeležavaju Zadušnice, posećuju se groblja i pale sveće na grobovima i u hramovima.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!