Uličnim demonstracijama u centru Beograda pre 16 godina, 5. oktobra 2000. godine, svrgnut je režim tadašnjeg predsednika SRJ i SPS Slobodana Miloševića. Protesti su izbili nakon što je Milošević septembra 2000. odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SRJ, koje je izgubio od kandidata DOS-a (koalicije 18 opozicionih stranaka) i lidera DSS Vojislava Koštunice. Masovna okupljanja građana, na poziv lidera DOS-a, usledila su pošto je Izborna komisija osporila pobedu kandidata DOS-a Vojislava Koštunice na izborima 24. septembra.
Za centralno mesto protesta određen je prostor ispred zdanja Doma Narodne skupštine. Lideri DOS-a, ali i više drugih relevantnih činilaca, insistirali su da je Koštunica već u prvom izbornom krugu pobedio protivkandidata Miloševića, dok je Izborna komisija saopštila da je kandidat DOS-a osvojio 49 odsto glasova, zbog čega je najavljen naredni krug glasanja.
Prvaci DOS-a su to odbacili, pa je usledio poziv građanima na proteste, kao i na generalni štrajk koji je kulminirao protestom rudara u Kolubari.
Paralelno s predsedničkim izborima tog septembra 2000. održani su i izbori za tadašnju Saveznu Skupštinu i Skupštinu Vojvodine i na svima je nadmoćno pobedio DOS. Protest koji je zatim održan u centru Beograda bio je najmasovniji od početka 1990-ih godina, mada postoje oprečna tumačenja broja prisutnih. Između ostalog, u srpsku prestonicu su tog dana, 5. oktobra, došli organizovano i masovno građani iz unutrašnjosti koji su podržavali tadašnji DOS. Iako je policija nastojala da nekako zaustavi ili omete kolone koje su se uputile ka Beogradu, sve su blokade na kraju bile probijene.
Masovni upad demonstranata u zdanje tadašnje Savezne skupštine, u više talasa, usledio je tog 5. oktobra negde posle 15 časova. Paralelno je u više naleta došlo do napada na obližnju zgradu RTS-a, gde je zapaljeno prizemlje, a požar se proširio i na sprat. To popodne ispred zgrade RTS-a biće upamćeno i po dolasku bageriste Džoa, koji se pridružio demonstantima uletevši u prizemlje zgrade u Takovskoj i tako postao jedan od simbola Petog oktobra. Policija je pružila otpor, koji je na kraju slomljen.
Između ostalog, iz pravca Takovske je do platoa između Skupštine i zgrade Televizije i Pošte pristigao i konvoj oklopnih vozila, u kojima su, kako se kasnije saznalo, bili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, ali oni nisu intervenisali.
Tokom petooktobarskih demonstracija povređeno je više od 60 građana, a dvoje je izgubilo život, Jasmina Jovanović koja je poginula nakon što je pala pod bager i Momčilo Stakić, koji je doživeo srčani udar.
Decembra iste godine usledili su vanredni republički izbori, na kojima je DOS osvojio gotovo dve trećine glasova. Od svih lidera DOS-a u vlasti su opstali jedino Velimir Ilić i Rasim Ljajić, a Nenad Čanak i Čedomir Jovanović deluju iz opozicije. Ostali su se poraženi na izborima ili osramoćeni zbog (ne)dela u javnom životu i malverzacija, povukli iz politike.
Nekoliko meseci nakon pada sa vlasti, Milošević je uhapšen, a 28. juna 2001. pod pritiskom zapadnih diplomata izručen haškom sudu. Milošević je bio prvi šef države u istoriji koji je izveden pred međunarodni sud za ratne zločine. Milošević je odbio priznati autoritet suda, što je, uz njegove zdravstvene probleme, proces započet 12.02.2002. oteglo na nekoliko godina. Tužilaštvu je trebalo dve godine da iznese optužnicu, a proces je izazvao veliko zanimanje, ali i kontroverze u javnosti bivše Jugoslavije.
Slobodan Milošević je rođen u Požarevcu 20. avgusta 1941., a preminuo je u haškom zatvoru 11. marta 2006.
U nastavku pogledajte, kao i svake godine na ovaj dan, poslednje javno obraćanje Slobodana Miloševića građanima Srbije.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!