Doživotni zatvor za generala Mladića!

• Tweet

Nakon četiri i po godine suđenja i godinu dana većanja, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Јugoslaviju danas je izrekao prvostepenu odluku u predmetu protiv bivšeg komandanta glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS), generala Ratka Mladića (75). Veće utvrđuje da Mladić nije kriv po tački 1 genocid i da jeste kriv po tački 2 genocid, progon i zločin protiv čovečnosti, istrebljenje, ubistva, kršenje zakona i običaja ratovanja, deportacije, nehumano delo prislinog premeštanja, terorisanje, kršenje zakona i običaja rata, protivpravni napadi na civile i uzimanje talaca.

Za zločine koje je počinio veće osuđuje Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora.

Izricanje presude je počelo čitanjem sažetaka iz procesa, iznošenjem zaključaka, činjeničnih i pravnih konstatacija. Veće je konstatovalo da je bilo zločina protiv čovečnosti i masovnih pogubljenja bosanskih muslimana, da je pokazivano malo ili nimalo humanosti i nečovečna postupanja. Veće je konstatovalo da je u više opština počinjena deportacija i prisilno preseljenje (Banjaluka, Bijeljina, Foča, Ilidža, Novi Grad, Pale, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Sokolac, Vlasenica).

Mladić je uoči izricanja presude rekao da je nevin i da mu ‘dušu ne mogu uzeti’. -“Znam da sam nevin. Mogu da rade šta hoće, ali mi dušu ne mogu uzeti”, – prenose ‘Večernje novosti’ Mladićeve reči, pozivajući se na njegovu porodicu koja ga je juče posetila u pritvoru.

Veće je konstatovalo da su srpske snage, uglavnom VRS, ubile nekoliko hiljada muškaraca u Srebrenici, među kojima je bilo i dečaka, i to uglavnom u svega nekoliko dana – od 12. do 17. jula 1995. godine. U Kravici je ubijeno oko hiljadu, na vojnoj ekonomiji Branjevo od 1.000 do 1.200 ljudi. Dodali su da su tokom jeseni pokušali da prikriju to, ekshumirajući ostatke, koji su kasnije pokopani u udaljenijim opštinama, među kojima je i Bratunac. Veće je konstatovalo da je na području Srebrenice bilo zločina genocida, progona, i nehumanog delovanja prisilnog premeštanja. Za nekoliko incidenata utvrđeno je istrebljavanje i nehumano delo prisilnog premeštanja. Za razliku od Srebrenice, Veće nije utvrdilo za šest opština da je bilo genocida.

Interesantno je da veće, iznoseći svoje zaključke o udruženom zločinačkom poduhvatu, nije spomenulo nikoga iz Srbije. Nisu pomenuti ni Slobodan Milošević, ni Vojislav Šešelj, ni Jovica Stanišić, ni Franko Simatović ni Željko Ražnatović Arkan, što je stajalo u optužnici. Nisu spomenute ni jedinice iz Srbije. Utvrdili su da je postojao udruženi zločinački poduhvat, za njega su označili Radovana Karadžića, Biljanu Plavšić, Momčila Krajišnika, Nikolu Koljevića, Momčila Mandića i Mišu Stanišića.

Usledila je pauza, a zatim je generalu Mladiću tri puta izmeren pritisak. -“Tražimo od vas da prekinete sa zasedanjem ili da pročitate rezime i iznesete presudu”, – rekla je odbrana, navodeći da je situacija sa pritiskom opasna po Mladićevo zdravlje. Predsedavajući sudija je rekao da je sudsko veće dobilo od lekara informacije koje su ga navele da ne odustane od čitanja presude. Veće je zatim udaljilo Mladića iz sudnice, jer je protestovao što sud nije uvažio zahtev da se izricanje presude skrati ili odloži zbog njegovog zdravlja. -“Sproveden je u prostoriju gde postoji kauč, i odakle će moći da prati, i audio i video, izricanje presude”, – naveo je predsedavajući sudija.

Veće je konstatovalo udruženi zločinački poduhvat u Sarajevu od maja 1992. do novembra 1995. godine. Učesnici udruženog zločina su bili Radovan Karadžić, Stanislav Galić, Dragomir Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević. -“Sve zločine počinile su jedinice Sarajevsko-romanijskog korpusa. Optuženi Mladić je učestvovao u osnivanju ovog korpusa, i komandovao jedinicama u raznim akcijama, naređivao modifikovane avionske bombe koje su bacane na Sarajevo, učestvovao u širenju propagande protiv Hrvata i muslimana i predstavnicima međunarodne zajednice davao obmanjujuće informacije”, – naveo je predsedavajući.

Dodao je da je optuženi lično 28. maja 1992. godine komandovao granatiranjem Sarajeva, da je kasnije bilo drugih akcija, kao i da prilikom njih nije vođeno računa o civilima.

General Mladić je svoju vojnu karijeru započeo u Skoplju 4. 11. 1965. godine, kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. godine postaje komandir izviđačkog voda, u maju 1970. godine postaje poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. 11. 1974. godine kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976-1978g. pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. 12. 1980. godine u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. godine sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. godine u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. godine premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Naredbom Predsedništva SFRJ od 11. 12. 1991. dobio je čin general-majora. 24. aprila 1992. godine Ratko Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992.

Dana 12. maja 1992. godine general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske u Banjaluci, a na predlog tadašnjeg predsednika Srpske Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba VRS i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine.

8. 11. 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom tzv. međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. godine kada ukazom Predsednika Republike Srpske “prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.”

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: ‘Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima’, ‘Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom’, ‘Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima’ i ‘Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem’.

General Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine u Lazarevu kod Zrenjanina. Vest o hapšenju je potvrdio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Hapšenju Ratka Mladića je prethodila poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu sredinom maja 2011. godine.

Komentari