Utorkom i petkom, od ranih jutarnjih časova u ulici 27. marta u Bijeljini, prodaje se “sve” – iznošena garderoba, kućanski aparati, tehnika, alati, obuća, sve polovna roba, za koju kažu prodavci ‘jeste polovna, ali je kao nova, sve je to iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, nije skupo, a dobro je’. Od mnogih stanovinika Bijeljine možete čuti kako ovo prodajno mesto zovu ‘buvljak za sirotinju’.
Roba je okačena na ogradama, izložena ispred kapija, na haubama automobila, razbacana po trotoaru.
Prodavci su većinom Romi, a roba uglavnom “krš iz Evrope”.
I sami svesni (ne)kvaliteta onoga što prodaju, prodavci su maksimalno spustili cene.
-“Biraj, sve je po jednu marku, a može i niže, ako si prava mušterija, dogovorićemo se”, – kaže jedan od onih koji redovno donose svoju robu na buvljak. Kožne ženske čizme, polovne pantalone i trenerke, džemperi, zimske jakne – sve se nudi po dve, tri marke.
-“Ajmo žene, gaće po marku”, – oglašava se preko megafona stara Romkinja, srećna što je bar glasnija od konkurencije.
Polovne motorne testere, usisivači, brusilice i bušilice spadaju u kvalitetniju, ali znatno skuplju robu za koju niko i ne pita.
Mnogi dođu tek da prekrate jesenji dan, ili iz čiste znatiželje, da vide šta se prodaje, ili da pronađu nešto što se samo na buvljaku može pronaći.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!