Dok Srbi obeležavaju ‘Lučindan’ i Svetog Petra Cetinjskog, zapadani svet slavi ‘Noć veštica’, jedan od najpopularnijih praznika, koji se tokom vekova radikalno menjao. Praznik je nastao iz keltskog paganskog običaja u vreme žetve – “Samahain”, a bio je posvećen istoimenom božanstvu.
Kelti koji su živeli na prostorima današnje Irske slavili su novu godinu 1. novembra. Treba imati u vidu da keltski pagani nisu imali konkretan kalendar pa su kraj setve smatrali simboličnim i faktičkim krajem godine. Noć pred novu godinu slavili su “Samahin”. Verovalo se da se duhovi mrtvih tada vraćaju na zemlju gde prave nevolje i uništavaju useve. Kako bi se zli duhovi oterali, na sebe su navlačili ‘strašne kostime’, a to je običaj koji je pretrajao do današnjih dana.
Potreba da se strah prevaziđe je nešto što je oduvek bilo u svesti čoveka, a obesmišljavanje istog je bio jedini put.
Danas je ovaj praznik postao obična zabava za decu koja maskirana šetaju od vrata do vrata i skupljaju slatkiše ili novac. ‘Noć veštica’ je i povod za tinejdžerske žurke pod maskama.
Što se tiče današnjeg odnosa hrišćanskog učenja prema ovom prazniku mišljenja su podeljena. Zvanično, moderna pravoslavna, katolička i protestantska crkva ne sankcionišu noć veštica, ali je i ne podržavaju.
Razlog dubljenja bundeva objašnjava irska legenda o domišljatom kovaču Džeku. Uspevši da prevari đavola dva puta i sačuva svoju dušu spasio se pakla. Međutim, kada je umro, zbog svog grešnog života nije bio primljen u raj. Na vratima pakla sačekao ga je đavo i poslao ga natrag u mrak. Kako bi ga se rešio, dao mu je komad uglja, koji je stavio u izdubljenu repu, svoju omiljenu hranu koju je poneo sa sobom. S obzirom na to da Džek nikada nije pronašao put kući, veruje se da od tada luta mrakom noseći izdubljenu svetleću repu u ruci. Tako je Džek Fenjer postao simbol proklete duše koja luta između svetova.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!