Ljubav prema ispijanju piva stara je koliko i civilizacija. Pre oko 10.000 godina ljudski rod je rešio da prestane sa nomadskim životom da se ”skrasi” na nekoj farmi i počne da obrađuje zemlju.
Tako je počeo da gaji žitarice, koje su osnovni sastojak piva. Niko ne može sa sigurnošću da kaže ko je prvi otkrio proces pravljenja ovog populanog alkoholnog napitka i kako se do njega došlo, ali se vjžeruje da se malo hleba ili pšenice navlažilo i da je došlo do fermentacije.
Ono što znamo jeste da je najstarija dokumentacija o pravljenju piva stara najmanje šest hiljada godina i vezuje se za drevne narode, Sumerce. Napitak koji su oni pravili bio je divan, veseo i blagosloven, tako da nema sumnje da je pivo smatrano “božijim darom”.
Tada pivo nije bilo dobro filtrirano, pa mu je izgled bio zamućen. U pokušaju da se izbegne gorak ukus, Sumerci su ga pili na cevčicu. Gorčina nije uspjela da smanji popularnost piva.
Drevni Vavilonci, potomci Sumeraca, su znali za najmanje 20 načina pravljenja piva, još 2.000 godina pre Hrista. Pivo je činilo tako važan deo drevnih ekonomija, da je čak korišćeno i pri razmeni robe, a radnicima su nadnice isplaćivana u pivu.
Egipćani su nastavili sa pravljenjem piva, kao i Grci i Rimljani, ali kada je vino dobilo na popularnosti, Rimljani su počeli da na pivo gledaju kao na piće Varvara. Pivo su određena nemačka plemena pravila 800 godina pre Hrista. Mnogo kasnije u pravljenje piva se uključila i Katolička crkva. Hrišćani su ga takođe smatrali “božijim darom”, ali tu ideju su napustili krajem 19. veka zahvaljujući žestokom porastu alkoholizma.
Dakle, pivo su pili svi narodi, svih uzrasta i klasne pripadnosti i uz hleb je predstavljao osnovni sastojak ljudske ishrane, na dnevnom nivou. I u Americi su u jednom trenutku nastupili “crni dani” za ljubitelje piva i sve uživaoce alkohola, zbog naglog porasta alkoholizma.
Tamo je to čak i bilo uređeno zakonom pa je prema 18. amandmanu, svaki prosečan građanin koji bi ovaj napitak pravio kod kuće bivao proglašen za kriminalca.
Tokom Drugog svetskog rata, počelo je da se pravi svetlije pivo, a po završetku rata i svetlo i tamno pivo je zadržalo svoju popularnost, a proizvođači koji su uspeli da “prežive” začas su se proširili na nova tržišta. Današnje pivopije su vrlo razmažene jer imaju skoro pa neograničen broj opcija po pitanju toga kakvo pivo vole.
I proizvođači piva, danas su u mogućnosti da dostignu perfekciju po pitanju ukusa ovog napitka.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!