Fransis Bejkon (1561. – 1626.) je bio engleski filozof, državnik i esejista. Iako je političku karijeru završio neslavno, ostao je upamćen zahvaljujući svojim filozofskim delima, a posebno kao zagovornik naučnog metoda u vreme naučne revolucije. Bejkona nazivaju ocem empirizma. Njegovi radovi zasnivaju i popularizuju induktivnu metodologiju u naučnom istraživanju, kasnije poznatu pod imenom ‘Bejkonov metod’ ili samo naučni metod.
Bio je advokat, a kasnije i član parlamenta. Godine 1586. je uzeo učešće u egzekuciji Meri Stjuart. Sprijateljio se 1591. godine sa Robertom Deverom, vojvodom od Eseksa, od koga je primio mnogo značajnih poklona. Nakon što je Eseks krenuo u pobunu protiv kraljice, Bejkon je učestvovao u vođenju istrage koja je dovela do egzekucije vojvode 1601. godine. Često je bio u problemima jer je trošio previše, a 1601. je uhapšen zbog dugova. Kada je Džejms I Stjuart postao kralj 1603. godine, Bejkonova pozicija se poboljšala. Godine 1603. je postao plemić. Bio je imenovan da napravi plan ujedinjenja Engleske i Škotske. Oženio je Alis Berhem 1606., a sledeće godine je postao Solisitor general.
Godine 1618. imenovan je za Barona Verulama, a 1621. godine za Vikonta Sent Olbansa.
S obzirom na to da nije imao dece, obe titule su se završile nakon njegove smrti.
Njegova karijera državnika se završila skandalom. Jedan razočarani tužilac ga je 1621. godine optužio da je njegovu tužbu odbio jer je primio mito. Kralj je popustio pod pritiskom trenutno ojačalog Parlamenta, pred kojim ga je Bejkon često branio, i naredio da Bejkona zatvore u Tauer. Posle samo dva dana Bejkon je oslobođen, a novčanu kaznu od 40.000 funti kralj mu je oprostio.
Poslednjih pet godina života Bejkon je proveo povučeno, u tišini svoga doma, mučeći se u neobičnom siromaštvu i tešeći se stvaralačkim radom na polju filozofije. U tih pet godina napisao je svoje najveće latinsko delo, ‘De augmentis scientiarum’, publikovao je prošireno izdanje ‘Ogleda’, jedan fragmenat s natpisom ‘Sylva sylvarum’ i ‘Istoriju Henrija VII’. Kajao se što se ranije nije odrekao politike i sve svoje vreme posvetio književnosti i nauci.
Umro je aprila 1626. u 66 godini života od pneumonije.
Od mnogo njegovih mudrih rečenica izdvojili smo nekoliko.
* Budi iskren prema sebi kako ne bi bio lažan prema drugima.
* Osveta te izjednačava sa neprijateljem, oproštaj te uzdiže.
* Da bi svetlost sinula jako mora biti prisutno i nešto mraka.
* Najgori ljudi obično daju i najbolje savete.
* Novаc je odličаn slugа, аli nаjgori gospodаr.
* Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuđom greškom.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!