Radio Bambi

Mudrosti dana – Momo Kapor!

Momčilo Momo Kapor (1937-2010) je bio srpski slikar, književnik, novinar, član Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Rođen je u Sarajevu 1937. godine od majke Bojane Kapor (devojačko Velimirović) i oca Gojka Kapora.

Po maturiranju Kapor se odlučuje za studije slikarstva. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića sa prosečnom ocenom 9,9. U vreme diplomiranja na Akademiji upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Momo i Ana su se venčali 1964. godine i iz ovog braka rodile su se ćerke Ana Kapor (1964) i Jelena Kapor (1968). Veliku popularnost kod publike Momo Kapor stiče kroz tekstove ‘Beleške jedne Ane’, koje izlaze u časopisu “Bazar”, a kasnije i kao knjiga.

Pored velikog broja naslova, romana i zbirki priča, autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti, Banket, Valter brani Sarajevo, Džoli džokej, Kraj vikenda).

Romani “Una” i “Knjiga žalbi” doživeli su ekranizaciju. Godine 1982. izlazi knjiga “Onda”, a zatim slede “Sentimentalno vaspitanje” (1983), “Knjiga žalbi” (1984), “011” (1988).

Godine 1988. Momo Kapor se razvodi od Ane Pjerotić i iste godine se venčava sa Ljiljanom Todorović. Godine 1989. izlazi “Istok-Zapad”, a 1991. “Halo Beograd”. Godine 1992. izlazi “Zelena čoja Montenegra”, a 1995. “Lero kralj leptira”. Stvaralaštvo Moma Kapora može da se prati kroz nove naslove, među kojima se izdvajaju “A Guide to the Serbian Mentality” (2006), “Dragi naši” (2007), “Ispovesti” (2008), “The Magic of Belgrade” (2008). Poslednja knjiga “Kako postati pisac” objavljena je 2010. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Prevođen je na francuski, ruski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.

Umro je u Beogradu, 3. marta 2010. godine na Vojnomedicinskoj akademiji, od posledica raka grla. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

U nastavku pročitajte neke od njegovih citata.

*** Usamljenost nije u tome što smo sami, nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo!

*** Živeli normalni poljupci, na čelu sa poljupcem u čelo!

*** Možda se sreća sastoji u tome da na vreme prestanemo sa trkom za srećom? Da stignemo do života pre no što nam lekari zabrane pušenje, alkohol, hranu, kupanje, sunčanje i ljubav?!

*** Danas svako ima mobilni telefon, ali mnogi nemaju kome da telefoniraju. Nikada sastaviti sva dobra!

*** Teži i od građanskog i od verskog rata je onaj koji svako vodi sam u sebi!

*** Stvari ne vrede onoliko kolika im je cena, već onoliko koliko smo u njih uložili ljubavi!

*** Traži se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrećama i ratovima! Traže se prijatelji, makar dotrajali, svi oni iščezli, raseljeni, izgubljeni, poženjeni, traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove našeg vremena, naše ljubavi, traže se da vrate ljubav!

*** Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako može bar jednu jedinu stvar da uradi bolje od drugih!

*** Nova godina je za amatere, za one koji nikada ne ostaju posle ponoći u kafanama!

*** Ne treba se plašiti samoće. Ona je plemenita, ona je deo našeg života, baš kao i okupljanje. Ali nju ne može svako da izdrži! Ona nije za slabe, koji neprestano moraju da budu okruženi drugima da bi zaboravili koliko su slabi. I ne može svako iz svoje samoće, poput školjke, oblikovati biser i pokloniti ga drugima. Jer, poznato je: ne pravi svaka školjka biser!

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!