Kada se mrak spusti na Zemlju, uoči Petrovdana (11.07.), puteve u ulicama i dvorišta srpskih krajeva i danas osvetljavaju samo upaljene lile. Paljenju lila posebno se raduju deca. Lile su male buktinje na štapovima koje se prave od kore divlje trešnje ili od kore mlade breze. Lilari sa upaljenim lilama idu ulicama ili putevima, pevajući obredne pesme, a oni kraj kojih prolaze ili na čija vrata pokucaju, daruju ih poklonima. U stara vremena, na selima bi domaćice sirom, jajima, slaninom i drugom hranom darovale lilare, jer se verovalo da će se krave češće teliti, ako ih lilari udare štapom od lile.
U današnje vreme lilari (uglavnom deca i omladina) dobijaju slatkiše ili novac, a u organizovanim lilanjima u portama crkava dele se često i knjige.
Negde je bio običaj da lilarima poklanjaju zarac – posebno pripremljen komad sira, sušen danima pre toga na brdilu od tkačkog razboja.
Trčeći sa zapaljenim lilama mladi su ih nosili unakrst kroz selo, zvoneći zvončićima i klepetušama, čime su, simbolično, terali bolesti i nevolje od sela i imovine. Noseći lile, mladi su pevali: -“Sveti Petre, dobro tvoje veče. Lile lilaju, jer siromasi lampe nemaju. Svakom domaćinu dobro će veče biti, a mi ćemo nešto u torbu dobiti”.
Plamen petrovdanskih lila u hrišćanstvu ima cilj da podseti vernike na progon i stradanja prvih hrišćana, ali se u nekim srpskim krajevima veruje da taj običaj ima i zaštitničku moć. Smatra se da od bolesti i nevolja lilanje štiti ljude i njihovu imovinu.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!