Najave da u EU neće biti dozvoljeno pečenje rakije i manjak para toliko zabrinjava rakidžije da su na pesmu zaboravili. Narod u Birču i na Romaniji, gde se uvek pevalo kraj “vesele mašine”, zabrinuto ćuti.
Srebrenički kazandžija Milosav Marković ima dugačak spisak domaćina kojima treba da peče rakiju. Već dva meseca ne “odvaja” se od kazana.
-“Kroz lulu su prošle stotine litara rakije, ali još nigde nije bilo pesme kraj kazana”, – priča Milosav. On ističe da je pečenje rakije uvek privlačilo ljude, pa i one koji je ne piju, da se okupe oko kazana, da se šale ili lepo ispričaju uz pesmu. -“I sada se ljudi okupljaju, ali malo ko priča, a pesma se ne čuje. Udarila neka briga i neimaština, pa nikome izgleda nije do šale i pesme”, – kaže jedan od domaćina.
Oko kazana ljudi su se uvek okupljali i besedili, prepričavali događaje i dogodovštine. Prateći da bude dobra vatra u sadžaku ispod kazana i hladna voda u kaci u kojoj je spiralna cev kroz koju protiče i kondenzuje se rakija, okupljeni su pomagali domaćinu da prinese “nadošlu” širu ili kominu iz kačare do kazana i da skloni džibru prosutu iz prethodno rastavljenog kazana.
Pevane su šaljive, ali i simbolične i poučne pesmice, u kojima se u dva kratka stiha iznosi jasna poruka, doživljaj, čežnja, šala, najava ili savet. Neki književnici za ove kratke srpske izvorne pesme kažu da je to srpski “haiku” koji je davno nastao. Jedna od takvih je i “Curo, reci, prolaze meseci – da baraba ne dolazi džaba”.
Ove godine voće je rodilo kao retko kada. U Zvorniku, Milićima, Vlasenici, propalo je mnogo jabuka, krušaka i drugog voća, jer nije imao ko da bere, a nije bilo ni suđa da se pokiseli ili na drugi način preradi. Ipak, šljive nisu nigde ostale neobrane. Iako je cena kaca udvostručena u toku berbe, ljudi su kupovali šljive. Manji deo “plavog zlata” prerađen je u pekmeze i druge poslastice ili osušen za kompota. Sve šljive su obrane i najveći deo roda je pokiseljen, a ovih dana kazani “kruže” po selima i varošima i rakija se peče u skoro svakom dvorištu, pa čak i kod domaćina kojima religijska pripadnost ne dozvoljava konzumiranje alkohola.
Kazani su ove jeseni najtraženija stvar, a kazandžije ne mogu da stignu na sve strane. Nostalgija za prošlim i veselijim vremenima i sadašnja kriza, koja sve više i teže pritiska narod, izgleda da unosi opštu depresiju. Ni rakija, za koju narodna poslovica kaže da “ćuti samo u buretu”, ne može da popravi raspoloženje i izmami pesmu.
-“Ipak, kod Srba bez rakije nema ni radosti ni žalosti, a rodilo, fala Bogu, pa je i red i prilika da se stvore i zalihe mučenice, jer ko zna kada će ponovo šljive doneti rod kao ove godine”, – kaže Pero iz Bratunca.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!