Zašto ne možemo da odolimo čipsu?!

• Tweet

Određena grupa neurona podstiče našu jaku želju za natrijumom, zbog čega je tako teško reči ‘ne’ slanim grickalicama, a posebno čipsu, tvrde američki naučnici. Ova vrsta neurona nalazi se u području koje ima važnu ulogu u kardiovaskularnom sistemu.

Naučnici ističu da ova subpopulacija ćelija registruje nedostatak soli, tj. natrijuma i pokreće apetit baš na slano. Međutim, kod disfunkcije, javlja se reakcija organizma da misli da mu je potrebno više natrijuma nego što je to zaista tako. Ta disfunkcija može da vodi i ka previše ili ka premalo konzumacije soli, što tokom vremena izaziva stres u kardiovaskularnom sisemu.

Problem kod unosa soli je što, ishrana sa puno natrijuma udvostručuje rizik od problema sa srcem. Prema ‘Svetskoj zdravstvenoj organizaciji’, oko 2,5 miliona smrti godišnje moglo bi da bude sprečeno ako bi se smanjio unos soli na preporučenu granicu od pet grama. Većina ljudi uzma čak 80 do 140 posto više nego što bi trebalo. Uzimanje manje od pet grama soli dnevno pomaže kod sniženja krvnog pritiska i smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti, moždanog i srčanog udara. Ljudi ne mogu bez soli jer ona pomaže u regulaciji vode, krvnog pritiska i ćelijskih funkcija.

So se gubi lučenjem i drugim metabolitičkim procesima, a hormoni se otpuštaju kao odgovor na manjak soli.

Ipak, još je nepoznato kako utiče na mozak da on stvara osećaj potrebe organizma za unosom soli.

Istraživanja pokazuju i da se kod manjka soli aktiviraju određeni hormoni. Prisutnost hormona ‘aldosterona’ koje telo luči ako mu nedostaje so, pojačava odgovor ćelija u mozgu da traže so. Ovaj hormon jako utiče na neurone. Međutim, postoji i hormon ‘angiotensin 2’ koji se javlja takođe u telu kada mu nedostaje soli.

Hrana sa visokim sadržajem soli je obično usoljena riba, sir, slanina, masline, krastavci, škampi, soja sos, gotovi prelivi za testenine, čips, topli sendviči, kobasice, kečap, pa čak i granule vitamina kao i tablete protiv bolova.

Komentari