Rijaliti programi su iz godine u godinu sve gledaniji, iako ih mnogi kritikuju. Prema nezavisnim istraživanjima gledanosti televizije za protekli mesec, rijaliti program ‘Zadruga’ je nešto što pomera granice i obara rekorde gledanosti širom regije. Drugo mesto dele muzička takmičenja ‘Pinkove zvezdice’ i ‘Zvezde Granda’, treće ‘Neki novi klinci, a na četvrtom mestu je još jedan rijaliti program – ‘Parovi’, dok je muzičko takmičenje ‘Nikad nije kasno’ na petom mestu po gledanosti proteklog meseca.
Tek posle su na listama informativno-političke emisije, filmovi, serije, sport. Zanimljivo je i da je rijaliti ‘Zadruga’ u Srbiji zabeležio jako mali pad gledanosti i u terminima fudbalskih prenosa, informativnih emisija, serija i sl.
Iako u Republici Srpskoj i Federaciji BiH rijaliti programi mogu da se emituju na televiziji samo posle ponoći, odnosno da za celodnevno gledanje korisnici kablovskih operatera moraju posebno da plate, to ne smeta da i tamo gledanost ovih programa bude na viskom nivou. ‘Zadruga’ obara rekorde gledanosti i u dijaspori, pa tako što putem legalnih, što putem nelegalnih platformi, ‘Zadrugu’ najviše gledaju u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Švedskoj, i Bugarskoj.
Rijaliti programi iz Srbije, od bivših YU republika, najmanje se prate u Sloveniji.
Popularnost rijaliti programa ne spore ni oni koji nisu njihovi ljubitelji i za koje je to vid jeftine zabave, koji ima veliku gledanost zbog nedostatka boljih emisija na televiziji. Stručnjaci (tv kritičari, psiholozi, producenti) objašnjavaju toliku popularnost ovakvih formata.
-“Većina ljudi voli da pogleda u ‘tuđe dvorište’, da vide šta se to krije iza maske, kako se neko ponaša u četiri zida, kakav je zaista. Vole da pogledaju kroz komšijin prozor ili da oslušnu kroz tuđa vrata, da provire kroz špijunku kada se komšinica vratila kući. Učesnici u rijalitijima se ponašaju kao obični ljudi, smeju se, plaču, svađaju, i to na isti način na koji se mi svađamo sa svojim ukućanima, bez cenzure. Na njihovim žurkama se dešava isto što se dešava svakog vikenda u klubovima, ili na splavovima. Alkohol, go-go plesačice, nastupi estradnih zvezda, kockanje, rulet, pena party, sex u toaletu, tuče, sve je to ono čemu svedočimo u našem ‘noćnom životu'”, – kaže producentkinja Ivana Vukovljak.
-“Upravo zato se publika sa učesnicima poistovećuje. Kada nekoga vidite na televiziji više od pet puta, vaš mozak počinje da ga registruje kao vašeg poznanika, a kasnije kao i prijatelja ili neprijatelja. Tako je i kada pratite omiljenu tv seriju, zavolite glumca, glumicu, iako to što se dešava na filmu ili seriji nekada i nije realno. Ovo što gledamo u rijaliti programima je sve realno i upravo zato tolika gledanost i povezanost sa učesnicima. Isto kao i u životu, neki od njih nas svojim stavovima i postupcima oduševljavaju, a neki iritiraju. Tako se javlja osećanje bliskosti, ili antipatičnosti, a to je upravo razlog zašto se ljudi emotivno vezuju za učesnike rijalitija. Gledaoci često povezuju svoje živote sa životom u rijalitijima, pa kažu da bi i oni uradili baš tako u određenoj situaciji kao neki od učesnika ili obratno”, – kaže psiholog dr. Dorijan Milojević.
Tv kritičari se slažu da kod nas ne postoji kultura slobodnog vremena. Ulaznice za koncerte su skupe, pozorišni repertoar besmislen, a bioskopi skoro da i ne postoje, pa smatraju da i kada bi gledalac hteo da pobegne od rijalitija, ne može. Dodaju da je apsurd u tome što se suština rijaliti programa zasniva na skandalima, golotinji, seksu, nasilničkom ponašanju i odvratnom rečniku, a i kada produkcije to pokušaju da smanje, onda gledanost opada i ostaje dosada. Dakle, da bi privukli gledaoce, one koji to odobravaju i one koji će gledati i kritikovati (hejtovati) producenti rijalitija moraju često preći granice dobrog ukusa.
Učesnici su pod kamerama 24 časa dnevno, bez prava na privatnost, pa je vrlo lako da i deca nalete na sadržaj koji nije za njih.
-“Deca se ne mogu sačuvati od ovoga, kao ni od određenih filmova i serija. Nažalost, mnogi roditelji puštaju decu da provode vreme na Internetu bez preterane kontrole šta tamo rade. Tinejdžeri na društvenim mrežama i blogovima, neki dosta ironično i duhovito, a neki sa oduševljenjem komentarišu rijaliti programe, što znači da ih i gledaju”, – kaže dr. Milojević.
-“Inače je poznato da deca većinu stvari koju rade vide od svojih roditelja, jer su im oni odmalena uzor. Kako onda da im objasnimo da se rijaliti njih ne tiče ako i sami gledamo takve programe. Ja predlažem da ako već nećete da ugasite televizor ili da dok je dete tu gledate nešto drugo, zajedno sa detetom gledate kraće delove rijalitija i naglas komentarišete šta vidite. Najbolje bi bilo da pred detetom kažete šta mislite o tome kako se neko ponašao u određenoj situaciji. Tako podučavate decu šta je kulturno i dobro, a šta ne”, – objašnjava dr Milojević.
Koliko su rijaliti programi popularni pokazuju i istraživanja koje su sprovele neke od vodećih ‘IPTV platformi’ preko kojih se mogu non-stop pratiti ‘Zadruga’ i ‘Parovi’.
U svakom trenutku, rijaliti programe prati više stotina hiljada gledalaca, dok se u terminima od 18:00-02:00h radnim danima, a od petka u 16:00h do ponedeljka u 02:00h, broj gledalaca meri u milionima.
I za kraj, neverovatan, ali istinit podatak – rijaliti programi se gledaju čak i dok svi takmičari spavaju.
Vesti o učesnicima i dešavanjima u ‘Zadruzi’ i ‘Parovima’ su ono što je na portalima najčitanije, odmah posle ‘crne hronike’.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!