Radio Bambi

Skoro, pa sam izvršila samoubistvo!

Jelena Dokić (34), bivša australijska teniserka srpskog porekla, zahvaljujući svom ocu Damiru imala je oduvek izuzetno loš odnos sa medijima. Dokićeva je tenisku karijeru počela u Australiji, u jednom periodu je nastupala pod zastavom Srbije i Crne Gore, da bi se ponovo vratila da igra za Australiju. Mnogo stvari će izaći na videlo sada kada je Jelenina autobiografija ‘Nesalomiva’ konačno objavljena.

U vreme najvećih skandala Dokićeva je bila praktično dete i nije mogla (ili nije smela) da javnosti kaže celu istinu.

-“Svi ti njegovi (Damirovi) ispadi u javnosti bili su teški. Pokrivala sam ga i uvek sam govorila ono što je od mene tražio. Znam da su mediji mislili da sam umišljena i arogantna i to me je jako bolelo jer sam oduvek bila sušta suprotnost onome što su svi o meni mislili”, – rekla je Dokićeva.

Celo vreme Jelena je od svog oca trpela neopisivo emocionalno i psihičko nasilje. Prebijanja i šamaranja, od kojih se jednom onesvestila, bila su česta. Nikada se nije govorilo o tome.

-“Mediji su se uvek smejali svemu što je radio. Ali, nije bilo smešno. Ako pogledate sve te incidente, on je uvek bio pijan, bio je agresivan prema svima, a niko se od njih nije zapitao dokle to ide i šta on radi kada se vrata zatvore? Kome to još radi?”, – priča Jelena. Želela je i u to vreme da kaže svima istinu o ocu nasilniku, ali plašila se za svoj život. -“Mnogo ljudi me nije razumelo. Uvek sam mislila, napisaću jednog dana sve što sam doživela, ispričaću priču o tome šta se zaista desilo”, – rekla je Dokićeva. -“Znala sam da će knjiga biti velika stvar, ali nisam očekivala tako veliku reakciju. Za mene je to nekako normalnije nego za druge ljude jer sam ja to doživela i preživela, suočavam se sa tim stvarima jako dugo. Podrška je neverovatna i osećam se dobro što je istina konačno izašla na videlo. Ne želim da upirem prstom u bilo koga. Ne krivim nikoga. Stvar je u tome da nađeš način da kreneš dalje. Hajde da iz onoga što se meni dogodilo naučimo nešto. Hajde da učinimo da se ovo nikome ne ponovi, a ako se ponovi da pravi koraci budu preduzeti na vreme”, – poručila je Jelena koja je objasnila da se sve u ovakvim slučajevima uvek dešava iza zatvorenih vrata.

-“Znam da je jako teško mešati se u porodične i privatne stvari drugih ljudi”, – rekla je ona, ali je dodala da su oko nje uvek bili ljudi za koje je uverena da su mogli i morali da joj pomognu.

-“Ne verujem da su svi znali, ali znam neke ljude koji su znali. Ne moram da ih imenujem, oni znaju ko su. Svakako znam da ću uvek sebi postavljati pitanje šta bih ja uradila da sam bila na njihovom mestu”, – kaže Dokićeva.

Od oca je uspela da pobegne tako što mu je prepisala svu svoju imovinu.

-“Ljudi misle da ste dobro jednom kada se izvučete iz nasilnog okruženja, ali nije tako. Borila sam se mnogo nakon toga. Patila sam od ozbiljne depresije i skoro pa sam izršila samoubistvo. Izgubila sam samopouzdanje i veru u sebe. Znam da se knjiga zove ‘Nesalomiva’, ali on me je gotovo slomio. Bila sam krhotina. Sve što mi je trebalo bila je topla reč. Samo sam želela da neko razgovara sa mnom, da me neko pita kako mi je. Ali, nikoga nije bilo”, – govori Jelena.

Jedna od najtežih stvari koju je bila naterana da uradi dogodila se 2000. godine. Nakon poraza od Monike Seleš u borbi za bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju, Damir je Jelenu naterao da uzme državljanstvo Srbije. Sve to je izolovalo od zemlje koju je zvala svojim domom i udaljilo je od ono malo navijača koje je imala. Te iste godine su joj zviždali na ‘Australijen openu’. Jelena je to opisala kao najteži trenutak ne samo u karijeri već i u životu, ali za to ne krivi publiku. -“Sa njihove tačke gledišta to zviždanje bilo je potpuno normalno i opravdano jer sam upravo ‘odlučila’ da igram za drugu zemlju, a to je izdaja. To je za mene bilo veoma teško. Otac me je naterao na to i zbog toga mi je sve bilo još teže, bila sam ljuta i povređena i ako bih mogla da promenim samo jednu stvar u svom životu to bi bila ta stvar jer sam se uvek osećala kao Australijanka”, – objasnila je Dokićeva.

Ponovo je proživela teške stvari koje su joj se dešavale 1994. godine kada je u Australiju došla kao izbeglica.

-“Ne želim da kažem da je cela Australija puna rasista ili nacionalista. Ali tada mi je bilo jako teško. Mladi igrači su mi svakodnevno poručivali ‘da se vratim tamo odakle sam došla’. Ali, bila sam najbolja u svakom uzrastu, a njihovi roditelji su želeli da mi ospore stipendije”, – rekla je Jelena.

Nakon što je pronašla svoje mesto, otac ju je naterao da se ponovo vrati i nastupa u Srbiji, gde su je, opet, gledali kao izdajicu i ponovo je usledila izolacija i isključivanje. Kaže, nije sugurna da je Damir pročitao knjigu, ali je sigurna da neće biti srećan zbog nje.

-“Kada se sve sabere i oduzme, ja sam ta čiji glas treba da se čuje, ne on. Ono što za njega znači ova knjiga je da će samo više ljudi znati šta je uradio. Meni je svakako bilo gore, ja sam morala to da preživim. Ova knjiga uopšte nije priča o njemu. Trpela sam, borila se sa psihičkim i fizičkim problemima. Mislim da nikada u tenisu nisam uživala koliko uživam kad sada izađem na teren. Najbolje rezultate u karijeri ostvarila sam u neverovatnom strahu. Možda me je pritisak na neki način činio boljom, ali mislim da nikada nisam uspela da ostvarim sav svoj potencijal. Mnogo razmišljam o povratku tenisu. Ne znam šta bih mogla da postignem, ali to bi mi dalo priliku da se povučem pod svojim uslovima”, – zaključila je Dokićeva.

Njen najveći uspeh je četvrto mesto na ‘VTA listi’. Dokićeva je više puta ostvarila pobede nad igračicama koje su bile prve. Među njima su Martina Hingis (prvo kolo Vimbldona 1999g.), Kim Klajsters (u Cirihu 2003g.) i Venus Vilijams (u Rimu 2000g.).

Takođe je pobeđivala igračice visokog kalibra kao što su Monika Seleš, Meri Pirs, Žistin Enen, Jelena Janković, Karolina Voznjacki, Ameli Moresmo, Frančeska Skijavone i Dženifer Kaprijati.

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!