13 je godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji. U trodnevnom naletu, ekstremni Albanci napali su Srbe širom Kosova i Metohije, zapalili i potpuno uništili oko 800 srpskih kuća, preko 35 crkava i manastira, srpska groblja i spomenike. Sa Kosova su proterali više od 4.000 Srba. Trinaestogodišnjica pogroma danas se obeleževa i u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici i Šilovu.
-“Kada se martovski pogrom 2004. godine desio, bio je otrežnjenje za sve koji su mislili da su krvavi sukobi u 21 veku u Evropi prošlost”, – rekao je pomoćnik u Kancelariji za Kosovo i Metohiju Ljubomir Marić, na obeležanjanju martovskog pogroma u Kosovskoj Mitrovici. -“Mi moramo danas da se sećamo i Borivoja Spasojevića, i Zlatobora Trajkovića i Jane Tučev i ostalih naših stradalnika. Njihova imena su nam opomena kako bi neko možda ponovo pokušao da promeni stvarnost, a to su isti oni koji su planirali i realizovali pogrom tog 17-og marta 2004. godine. Slava im!”, – rekao je Marić.
Dodao je da se nada da će se ponovo sesti za pregovarački sto kada, kako je rekao, ‘prođu predizborna junačenja u Prištini’.
Predsednik privremenog organa Opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić istakao je da srpski narod ne zaboravlja i da traži istinu i pravdu za nevino stradale.
-“Današnji dan nas obavezuje da budemo jedinstveni i složni u danima koji dolaze, jer plašimo se da je 17. mart i dalje svakoga dana, samo na drugačiji način. Moramo biti istrajni i čuvati svoja ognjišta. Jako je bitno što je država Srbija uz nas i što čuva svoj narod, jer sigurni smo da bez te podrške i čvrste veze nama nema budućnosti. Slava svim stradalima”, – rekao je Spirić.
U talasu nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004 godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.
Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.
Povodom trianestogodišnjice martovskog pogroma predstavnici privremenih organa i vlade Srbije položili su vence na spomen ploče tragično nastradalim Mitrovčanima Jani Tučev, Borivoju Spasojeviću, kao i na „Spomenik istine“ koji se nalazi u blizini glavnog mosta.
U Gračanici je otvorena izložba likovnih radova “Naslikaj mi Prizren”, a nakon toga, biće održana i akademija “Da se ne zaboravi” u organizaciji Udruženja porodica kosmetskih stradalnika.
U galeriji Kulturno-prosvetnog centra “Božidar Mitrović Šandor“ u Šilovu, večeras će biti otvorena izložba likovnih radova pod nazivom „17. mart 2004.“ Organizatori izložbe su KPC “Božidar Mitrović Šandor” Gnjilane-Šilovo i grupa umetnika entuzijasta iz Kosovskog Pomoravlja. Svečano otvaranje izložbe je u 19 časova. Izložba likovnih radova će biti otvorena do 24. marta.
Za samo dva dana (17. i 18. marta 2004. godine) albanski eksteremisti su sa vekovnih ognjišta proterali više od 4.000 Srba. Šest gradova i deset sela je etnički očišćeno. Do temelja su srušeni manastir “Devič” kod Srbice i konaci manastira “Svetih Arhangela” kod Prizrena. U Prizrenu su izgorele i crkve “Bogorodice Ljeviške” iz 14. veka i “Svetog Đorđa” iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka “Smrt Srbima”. Za veliku tragediju nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, njihovom imovinom, crkvama i manastirima, odgovarao je veoma mali broj ljudi, a izrečene kazne bile su gotovo simbolične.
U neredima i pogromu učestvovalo je više od 50.000 albanskih ekstremista u 33 pojedinačna nemira.
Na meti nasilnika tog 17. marta bili su i i Srbi i njihova imovina u Gnjilanu. U gradu u kome je do 2004. godine živelo dve stotine Srba, danas je ostalo jedva pedesetak građana srpske nacionalnosti. Popodne 17. marta 2004. godine, tokom noći i narednog dana, u Gnjilanu su popaljene srpske kuće, uništavana je srpska imovina. Ubijen je nastavnik fizičkog vaspitanja Slobodan Perić. Majku su mu pretukli, zbog čega je nakon nekoliko dana preminula. Prebijeni su sudija Opštinskog suda u Gnjilanu Slavoljub Dabić i njegova majka. Pretučena je vaspitačica Ljubica Cuckić iz Gnjilana i Srbi koje su albanski ekstremisti zatekli u kućama. Vlasta Đorđević je radio kao crkvenjak u Sabornom hramu Svetog Nikole u Gnjilanu. I danas je tu. Tog 17. marta, kada su albanski ekstremisti pokušali da napadnu hram, zatekao se u crkvenoj porti. -“Lakše bi bilo da ste u tom trenutku bili sa lavovima u kavezu, nego u dvorištu crkve. Bilo ih je na hiljade, palili su automobile, pokušavali sa tri strane da se probiju do hrama. Nisu uspeli. Dok sam bio ovde opljačkali su moju kuću, a narednog dana je zapalili”, – priča Vlasta. Nikada nije želeo da napusti Gnjilane. -“Tu sam rođen, tu i ostajem”, – kaže Vlasta Đorđević.
Miloš Đorđević je iz Gornjeg Kusca, gde i sada živi. Međutim, u Gnjilanu je proveo više od 40 godina. Tu je odrastao, školovao se i radio kao referent za saobraćaj u Duvanskom kombinatu. Ekstremisti su mu kuću zapalili 18. marta.
-“Posle 13 godina, osećanja su pomešana. Nekada osetim veliku nostalgiju za gradom u kome sam živeo i radio. Nekad sam ljut na sebe, ljut na društvo, ljut na sistem. Dođu trenuci kada mi je čak i svejedno”, – kaže Miloš.
U pratnji UNMIK policije Srbi iz Gnjilana, a među njima i Vlasta i Miloš, evakuisani su u srpska mestaa: Šilovo, Koretište i Gornje Kusce. Predveče, oko pet hiljada albanskih ekstremista krenulo je pešice na Šilovo da bi nastavili sa proterivanjem Srba. Napad su sprečili američki vojnici KFOR-a sa četiri borbena vozila.
U Gnjilanu i dalje žive Srbi, njih pedesetak. Žene se i udaju. Ima i dece. Troje ide u jedinu srpsku školu u tom gradu – Osnovnu školu ‘Vuk Karadžić’, koja ima samo 11-oro đaka. Žale se na samotan život, a uveče je kažu najteže. Godine su prošle, ali, duboko u sećanje urezala se noć između 17. i 18. marta 2004. godine i uspomene koje ne prestaju da bole.
Radio Bambi / RTV Puls/ /KosSev/ agencije/
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!