Na raskrsnici, na Brčanskoj Malti u Tuzli, 15. maja 1992g. prilikom mirnog povlačenja i napuštanja Tuzle, mučki je napadnuta kolona proipadnika tadašnje JNA. Iz zasede su ih napali pripadnici muslimanskih jedinica ‘Teritorijalne odbrane’, ‘Patriotske lige’ i ‘Zelenih beretki’. Pomen stradalima biće danas služen u Bijeljini, a neće se ići u Tuzlu kao prethodnih godina, jer federalne vlasti ne dozvoljavaju postavljanje spomen ploče, niti da se na hrišćanski način obeleži ovaj događaj.
Kolona ЈNA, koja se prema ranije postinutom dogovoru sa gradskim vlastima Tuzle, mirno povlačila iz kasarne, 15.maja 1992. godine, zasuta je snajperskom i rafalnom paljbom sa okolnih zgrada. U kamionu koji je nagazio na minu, Cvijetin Babunović ranjen je u levu nogu, a pri izlasku iz vozila pogođen je i u desnu. 24 časa nakon ranjavanja prevezen je u bolnicu ,a nakon šest dana u zatvor gde je preživeo tromesečnu golgotu. -“Imao sam 88 kilograma, sa 43 kilograma sam izašao. Јedno parče hleba dobiješ, samo da zavaravaš sebe i želudac”, – dodao je Babunović.
Preživeli koji su izgubili delove tela, humke i majke koje traže svoje sinove, svedoče o počinjenom zločinu, ali za Sud i Tužilaštvo BiH ne postoje materijalni dokazi.
Za napad na tuzlansku kolonu suđeno je jedino Iliji Јurišiću, starešini Sektora javne bezbednosti Tuzla. Osuđen je na 12 godina, a potom pred Apelacionim sudom u Beogradu oslobođen optužbe. Haški tribunal je u slučaju “tuzlanska kolona” za četiri osobe dao oznaku “A”, što znači da je na osnovu dostavljenih dokaza utvrđeno da postoji krivično delo ratnog zločina i dovoljno dokaza da se te osobe procesuiraju. Međutim, Tužilaštvo BiH je, decembra 2009. prekinulo istragu protiv ratnog gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i drugih u slučaju “tuzlanska kolona”.
-“Da je planiran napad u Tuzli govori i podatak da je lokalna televizija ‘FS 3’ direktno prenosila sve. Napadana su vozila vidno obeležena ‘Crvenim krstom’ i to su najteže povrede ‘Ženevske konvencije’ i za to nikad niko nije odgovrarao.”, – naglasio je predsednik Pododbora Vlade Srpske za obeležavanje značajnih istorijskih događaja Velimir Dunjić.
Svedočanstva 35 svedoka napada, Dragan Mrkajić ovekovečio je u dokumentarnom filmu i knjizi ”Tuzlanska kolona”. Autor tvrdi da su tela ubijenih skrivena na najmanje četiri lokacije. O ovome se ćuti ,a učesnici kolone osuđuju.
-“U ‘Tuzlanskoj koloni’ ubijena su 132 vojnika i civila, a Tuzla ćuti i nakon 25 godina brani nalogodavce zločina i skriva još tri masovne grobnice sa 78 tela”, – tvrdi autor knjige ‘Tuzlanska kolona’ Dragan Mrkajić. -“Imam čak i presudu kojom su suđeni za učešće u neprijateljskoj vojsci. Ne znam koja je neprijateljska vojska tada, jer je ЈNA do 19. juna bila regularna vojska na tim prostorima”, – rekao je Mrkajić.
U knjizi su objavljena imena 54 poginula i nestala pripadnika JNA za koje postoje podaci, a autor objašnjava da ovaj spisak žrtava nije konačan, jer nije postojala evidencija o dobrovoljcima, civilnim licima i starešinama koji su sa porodicama izbegli iz Hrvatske i boravili tih dana u kasarni, očekujući da će bezbedno izaći s vojskom iz Tuzle. Autor navodi da je u koloni koja se povlačila iz kasarne “Husinska buna” u Tuzli bilo stotinjak vozila sa 600 vojnika JNA, ali i civila, žena i dece, koji su odlučili da sa svojom vojskom napuste ovaj grad. Prema zvaničnim podacima, pripadnike JNA u Tuzli su 15. maja 1992. godine iz zasede napale muslimanske snage, koje su ubile 59, a ranile 44 vojnika. Koliko je vojnika i civila i zarobljeno, nije nikada zvanično utvrđeno.
U organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova danas će u Bijeljini biti odata pošta stradalim pripadnicima JNA u “Tuzlanskoj koloni”.
Prema programu obeležavanja, u 11:00h, na gradskom groblju Pučile biće služen parastos za poginule pripadnike JNA, u 11:15h biće položeni venci kod Spomen-kosturnice, a u 11:30h predviđeno je obraćanje zvaničnika.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!