Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik Svetog Vasilija Ostroškog koji se, zbog isceliteljskih moći njegovih moštiju i svetih molitvi, naziva i Čudotvorcem. Mošti ovog svetitelja počivaju u manastiru Ostrog i svake godine, posle liturgije, održava se veliki narodni sabor. Slavi se i kao krsna slava. Sveti Vasilije Ostroški rođen je 1610. godine, kao Stojan, u porodici Jovanovića, u selu Mrkonjić, u hercegovačkom Popovom Polju. Od malena je bio ispunjen ljubavlju prema Bogu i Crkvi pa je, kada je poodrastao, otišao u trebinjski manastir Uspenja Bogorodice i primio monaški čin.
Zbog ozbiljnog i retkog podvižničkog života, ali i trpeljivosti, milosrđa, praštanja i hrabrosti, ubrzo se pročuo. Kasnije je izabran za zahumskog i skenderijskog episkopa.
Najpre je živeo u Tvrdošu, a kada su Turci razorili manastir, preselio se u Ostrog. Umro je mirno 1671. godine, a njegove mošti ostale su, veruje se, čudotvorne do dana današnjega.
Čudesa na grobu svetog Vasilija su, kažu vernici, bezbrojna.
Na ovaj i Trojičin dan ka svetinji se slivaju reke poklonika, bez obzira na veroispovest, tražeći isceljenja u najtežim bolestima i mukama. Mnogi dolaze pešice, a neki i bosonogi.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!