Doboj – raskućen grad!

• Tweet

Iz kojeg god putnog pravca ovih dana, nakon katastrofalne poplave, uđete u Doboj prvo na šta naiđete su hrpe šuta i najraznovrsnijeg smeća, ali i nažalost ljudska muka, strah od nedostatka osnovnih životnih namirnica i strepnja od bolesti. Dobojlije prvo što kažu, osmog dana posle poplava, jest da je ovde nekada bio grad, a sada samo tek naznake da se na ovom mestu živelo i funkcionisalo normalno.

U gradu na sve strane ima raznoraznog otpada, zgrnutog tek onako, na gomile, i prašine koja je prekrila grad nakon povlačenja vode. Svuda okolo nanosi mulja, a ponegde i vodeni džepovi koji su ostali iza velike poplave. I u podrumima mnogih stanova zadržala se mutna rečna voda. Ispred svih gradskih ustanova ogromne količine smeća, fascikli dokumentacije, arhivskih dokumenata i kesa u koje se ko zna šta sve baca.

Okolo ljudi s higijenskim maskama na licu, ali i mnogi bez ikakvih zaštitnih sredstava iako se najavljuje dezinfekcija kako bi se otklonila opasnost od bolesti, koje uvek idu kao pratilac velikih ljudskih nesreća. U gradskoj jezgri Doboja ne funkcionišu ni banke, ni trgovine, ne rade preduzeća, gotovo ništa izuzev, na nekoliko mesta, punktovi za distribuciju osnovnih životnih namirnica. I dalje je najveća potreba za pitkom vodom, struje još nema u svim delovima grada, a ogromne količine kabastog smeća, poplavljenog nameštaja, garderobe i svega što je voda uništila još  se sporo odvoze.

Doboj je praktično raskućen grad, bar kada su u pitanju prvi, pa ponegde i drugi spratovi kuća, a svi poslovni objekti koji su bili smešteni u prizemlju, više ne postoje. Ljudska muka je ogromna, mnogima je ovo drugi ili treći početak od nule. Dobojlijama pomažu komšije iz susednih opština, ne pita se ko se kako zove i koje je vere, kod tih „komšija“ se vrši i nabavka svega što je Dobojlijama potrebno, a ovih dana posebno se traže rukavice, čizme, sanitarije, sveće, lampe. Ono što je najgore grad mora biti temeljno opran pre bilo kakve dezinfekcije, ali, da paradoks bude veći i dobojski „Vodovod“ muku muči s vodom. Tehničke ekipe ovog preduzeća su danonoćno na terenu da bi osigurale osnovni preduslov za čišćenje grada.

U prostorijama laboratorije u kojima se ispitivala ispravnost vode sada plovi mulj i blato s kojima se bore zaposleni. U izbegličkim i povratničkim naseljima u rubnim delovima grada iste slike kao i u samom gradu. S tim što je sirotinja veća i niko ne vidi kraja izbegličkom životu i patnjama. Uz samu Bosnu iz severnog pravca Doboja nekadašnje njive pretvorene su u ade sa šljunkom, koje podsećaju da je reka tu, pre koji dan, izgledala kao more.

Voda se povukla i sa sobom ponela i zemlju i ono što je bilo na njoj. U Doboju ne rade škole, maturanti ne slave kraj školovanja uz pesmu, već lopatama pokušavaju vratiti nekadašnji život. Ne rade ni vrtići, a deca idu s roditeljima i s higijenskim maskama na licu u redove za humanitarnu pomoć.

Komentari