Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas praznik Rođenja Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika. Ovaj praznik se ubraja u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu pobožno. Ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.
Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje. Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin, posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu Studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva, izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa. U ovom manastiru je i Stefan Nemanja, osnivač loze Nemanjića, Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.
Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Ostali Bogorodičini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje Presvete Bogorodice /Velika Gospojina/ i oni koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Više gradova Srbije i Srpske obeležava ovaj dan kao krsnu slavu. Svima koji danas slave KRSNU SLAVU – ČESTITAMO!
NARODNI OBIČAJI VEZANI ZA MALU GOSPOJINU!
Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji pohode svetinje. U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, a posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari. Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
Takođe, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i venčanja, jer prema predanju, ona mladencima verenim i venčanim na ovaj dan daruje poseban blagoslov.
Jesenje svadbe kod Srba, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U poljoprivredi, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare, koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža pa se zato ostavljaju za nasad; pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Pošto je ovo praznik rađanja, majke provode praznik sa decom, izbegavajući sve teže poslove, kao i poslove koji se rade rukama, poput pletenja, ili šivenja. Takođe, veruje se da na ovaj dan ne treba donositi važne odluke, a da započinjanje velikih poslova nikako ne dolazi u obzir.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!