Umesto da uči i druži se sa vršnjacima, šesnaestogodišnji Stanko Stojanović iz Kladuše kod Pelagićeva prinuđen je da za nadnicu cepa drva i skuplja šljive, kako bi sebi i svom teško bolesnom ocu Gojku obezbedio goli opstanak! Od kada mu je otac zadobio teške povrede nogu i kičme u saobraćajnoj nesreći u septembru ove godine, na Stanka je pao teret izdržavanja domaćinstva, pa ovaj dečak nije mogao da nastavi ni školovanje ni svoje detinjstvo.
U kući nemaju struje jer nemaju čime da plate dug od oko 2.000 KM, a greju se na drva koja “pokupe” usput ili koja im daju komšije, kako ko može. Tako je i sa hranom. Ukoliko Stanko zaradi, imaju nešto i da pojedu, ako ne uspe, moraju se osloniti na dobrodušnost komšija koji se trude da im pomognu.
-“Od kada mi je tata nastradao, moram da se brinem o njemu i da pokušam da obezbedim barem osnovno za nas dvojicu. Radim sve na dnevnicu, ko god me pozove, gde god treba da idem tu sam. Prinuđen sam na to. Skupljao sam šljive, cepao i unosio drva, radio i druge teške poslove, sve što treba, samo da nešto zaradim. Nažalost, posla je sve manje, jer ide zima pa će me sve ređe zvati da radim. Ne znam kako ćemo preživeti zimu”, – priča Stanko.
-“Nisam mogao da nastavim školovanje. Hteo sam, ali treba platiti autobusku kartu do Brčkog, trebaju mi cipele, knjige. Nemam ja to i ne mogu da idem u školu kad moram da radim. Najvažnije mi je da tata ozdravi i da stane na noge. Tada bi nam bilo mnogo lakše, ali to teško ide”, – kaže Stanko Stojanović.
Njegov otac Gojko (55) kaže da preživljavaju zahvaljujući dobrim ljudima iz komšiluka koji im pomažu i od Stankove zarade.
-“Sa svojim drugom 17. septembra ove godine doživeo sam tešku saobraćajnu nesreću. Drug mi je poginuo, a ja sam preživio, ali sa teškim povredama. Do tada sam uspevao da obezbedim hranu za sebe i sina, ali od tada nisam u stanju da više radim na dnevnicu. Već tri meseca smo bez ikakvih primanja. Ne mogu da radim, struju su mi isključili, a Stanka ne mogu da pošaljem u srednju školu. Jednostavno nemam od čega. Hranimo se onim što nam komšije donesu. Svaki dan mi se čini da je teži i teži. Nemamo ni frižider ni zamrzivač, a i da imamo ne bismo ih imali gde uključiti. Zato jedemo uglavnom suvu hranu. Drva imamo skupljenih za još nekoliko dana, a ne znamo da li ćemo moći da ih obezbedimo za zimu. Bolovi u nogama i kičmi su mi sve jači, a ne mogu ni da odem doktoru. Srce me boli što gledam kako mi se sin pati”, – očajan je Gojko.
Priča o surovoj sudbini objavljena je i u programu RTRS-a.
Među prvima koji žele pomoći javili su se predstavnici kompanije “Pionir-Coop” iz Banjaluke. Direktor ove kompanije Milan Novitović, koji će danas posetiti Stojanoviće u Kladuši, obećao je da će na sebe preuzeti i njihov dug za struju od oko 2.000 KM, pa bi tokom ove sedmice i ekipa elektrodistribucije trebalo ponovo da spoji kablove na njihovoj kući. Marinko Umičević, tehnički direktor banjalučke Fabrike obuće “Bema” takođe će podržati ovu akciju velikodušnom donacijom. On će, kako je najavio, donirati cipele za oca i sina, ali i novčanu donaciju od svog odborničkog dodatka.
Pomoć u svemu i sa svih strana je potrebna, pa se nadamo da će se svi koji mogu na bilo koji način da pomognu Stanku i Gojku, to i uraditi.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!