Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki petak, koji se smatra najtužnijim danom hrišćanstva, jer je tog dana Isus osuđen i razapet na Golgoti.
Običaj je da se na današnji dan farbaju vaskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv.
Veliki petak, dan kada je, po verovanju, Isus Hristos odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude razapet na krstu.
Toga dana Isus je i osuđen i razapet na Golgoti, gde je umro. Gledajući šta narod i vojnici rade s njim, rekao je: “Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade”.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom hrišćanstva. Na taj dan se ne služi liturgija, osim ako su Blagovesti. Na Veliki petak se strogo posti, jede se samo suvi hleb i pije voda.
Na Veliki petak se ne peva, ne veseli se, a od Velikog četvrtka do Vaskrsa, nedelje kada je Isus vaskrsao, ne zvone crkvena zvona, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju vaskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Na šporetu vri voda sa bojom, domaćica u nju spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca se igraju oko majke, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa.
Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se “čuvarkuća”.
Veliki petak je dan kojim se obeležava stradanje Isusa Hrista i najtužniji hrišćanski praznik. Toga dana, nakon dugog mučenja, Isus je razapet na krstu, gde je i preminuo. Zbog toga je ovaj praznik zapravo dan žalosti i strogog posta, kada se, prema starim običajima, ustaje pre izlaska sunca.
Takođe, na Veliki petak ne valja raditi, već pripremati proslavu Vaskrsa. Na ovaj dan ne zvone zvona, a večernjim bogosluženjem i iznošenjem plaštanice obeležava se smrt i skidanje Isusovog tela sa krsta.
U nekim krajevima, ljudi su ujutro donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.
Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki Petak jeste farbanje Uskršnjih jaja, u kom učestvuju i zabavljaju se žene i deca.
Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će se čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju, kako bi bila plodna i donela napredak domaćinima, ili baci u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvalo.
Na dan Vaskrsa, svi ukućani treba prvo da pojedu jaje, a tek onda da se posluže ostalom hranom.
Neka mesta poštuju i običaj vezivanja kose devojčicama pod vrbom, kako bi brzo rasla.
Što se tiče posta, “strogost” varira od mesta do mesta. Negde se posti na vodi i jede se samo jedan obrok dnevno, dok se deci daje kuvani kukuruz, kokice i hleb. Stariji nisu večerali, ali deci su davali hleb posut šećerom ili solju.
U nekim mestima na Veliki petak se jede samo supa od pasulja, ali u današnje vreme u većini mesta na posnoj trpezi nalazi se riba, krompir, džem, voće, posni kolači.
Na Veliki petak najstrože je zabranjeno vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista.
Domaćice kuvaju povrće, najviše mladu koprivu, koju su jeli i stari i mladi.
U južnoj Srbiji, roditelji na ovaj praznik decu ne puštaju da izađu iz dvorišta.
PODRŽITE NAŠ RAD DOBROVOLjNIM NOVČANIM DONACIJAMA:
SMS DONACIJE >>> KLIK NA LINK OVDE
Pridružite nam se i na Viberu. Pozovite i vaše kontakte sa Vibera da nam se pridruže.
RADIO BAMBI – VIBER GRUPA
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!