Amani je navršila 22 godine, a pre dva meseca pobegla je od građanskog rata iz Sirije. Nakon celonoćnog putovanja, stigla je u izbeglički kamp u Jordanu gde joj roditelji i dve sestre žive više od godinu dana.
Poput brojnih Sirijki, udala se dok je bila dete, a imala je 15 godina.
-“U Siriji stvari stoje drugačije. Devojke se udaju vrlo rano. To je običaj i tradicija. No to ne znači da smo se sve poudavale za neznance. Ja moram izabrati svog muža i on mora izabrati mene”, – objasnila je Amani. Dobili su petoro dece, a suprug joj se prvog dana otišao boriti za Slobodnu sirijsku vojsku. Ona se takođe borila na strani pobunjenika.
-“Žene nisu jake kao muškarci, ali ponekad su veći stratezi. Jedno ne ide bez drugoga”, – otkrila je ona.
Muž i četvoro dece su joj ubijeni istoga dana, a spasila je samo najmlađu kćerku koju je sakrila ispod sudopera u kuhinji. -“Bili smo pod ključem poput majmuna u kavezu. Jednom kada uđete u kamp, ne možete izaći iz njega”, – kazala je Amani. Kamp je umetno naselje koje se nalazi usred pustinje i poharano je olujama i bolestima, a malo je humanitarne pomoći koja onde stiže. Oni koji žele hleb ili deku, moraju to kupiti od retkih pojedinaca koji primaju tu pomoć besplatno, a onda je prodaju ilegalno.
-“Radim sedam dana u nedelji, najmanje 10 sati dnevno, za udrugu koja se brine za najmanju decu ovde u kampu. Nakon što odradim cele nedelju, dobijem tri dolara. S bolesnom majkom, starim ocem i malim detetom, takav život je neizdrživ. Moja starija sestra i njen suprug još uvek imaju svu svoju decu, hvala Bogu, ali to znači još pet dodatnih usta koja treba prehraniti”, – objašnjava Amani.
U radu joj se pridružila i mlađa sestra, a postojao je samo jedan način da se do većeg novca dođe brzo kako bi zbrinula celu obitelj, a to je da proda svoju maloletnu sestru strancu.
-“Nije retkost u Siriji da se devojka uda u dobi od 16 godina. Većina arapskih muškaraca je svesna toga, a često dolaze upravo u Siriju kako bi pronašli svoju mladu nevestu. Ovih dana oni dolaze kako bi ih pronašli u izbegličkim kampovima odakle gotovo svako očajnički želi otići. Videla sam Jordance, Egipćane i Saudijce kako prolaze pored šatora ne bi li pronašli devicu za udaju. Plaćaju 300 dolara za devojku svojih snova. Nisam imala izbora. Znala sam da ona nije bila zaljubljena, ali sam takođe znala da će se on brinuti o njoj. Prodala bih i sebe, ali Amara je jedina devica u našoj porodici. Morali smo je prodati kako bismo omogućili ostalima da prežive.
Što sam drugo mogla učiniti?” – otkrila je Amani i s tim je brakom osigurala novac svojoj porodici.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!