Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju treći dan Velike nedelje, odnosno Veliku sredu. Velika sreda je dan kada se u crkvi vrši obred osvećenja jeleja, jedne od sedam svetih tajni. Danas se Crkva molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga.
Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajini čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodoj medicini. Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.
U ponedeljak je počela Velika, odnosno strasna sedmica, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su i te kako poštovane.
Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti “fras”.
U crkvama se na bogosluženjima podseća na poslednje zemaljske dane Gospoda Isusa Hrista – njegovu izdaju, hapšenje i stradanje na krstu.
Ova nedelja se zove strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol.
Na ovaj praznik nastavljaju se Veliki četvrtak, Veliki petak, Velika subota i Vaskrs.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!