Zapadni svet se priprema za ‘Noć veštica’ (‘Haloween’), jedan od najpopularnijih praznika, koji se tokom vekova radikalno menjao. U većini zapadnih zemalja obeležava se tri dana uz razne manifestacije. Praznik je nastao iz keltskog paganskog običaja u vreme žetve – ‘Samahain’, a bio je posvećen istoimenom božanstvu.
Kelti koji su živeli na prostorima današnje Irske slavili su novu godinu 1. novembra. Treba imati u vidu da keltski pagani nisu imali konkretan kalendar, pa su kraj setve smatrali simboličnim i faktičkim krajem godine. Noć pred novu godinu slavili su ‘Samahin’. Verovalo se da se duhovi mrtvih tada vraćaju na zemlju gde prave nevolje i uništavaju useve. Kako bi se zli duhovi oterali, na sebe su navlačili ‘strašne kostime’, a to je običaj koji je pretrajao do današnjih dana. Potreba da se strah prevaziđe je nešto što je oduvek bilo u svesti čoveka, a obesmišljavanje istog je bio jedini put.
Danas je ovaj praznik postao omiljena zabava za decu, koja maskirana šetaju od vrata do vrata i skupljaju slatkiše ili novac. ‘Noć veštica’ je i povod za tinejdžerske žurke pod maskama. Organizuju se manifestacije posvećene ‘Haloween-u’ – kostimirane zabave, pravljenje lampi od bundeve/tikve, grupno gledanje horor filmova, promocija strave i sl.
‘Noć veštica’ se obeležava prema zapadno-hrišćanskoj tradiciji, u noći uoči praznika Svih svetih.
Sveti Nikolaj Velimirović svojevremeno je o ovom prazniku napisao da je jasno da pravoslovni hrišćani ne bi smeli učestvovati u ovakvoj idolopokloničkoj svetkovini na bilo kojem nivou – makar to bila ‘samo’ zabava za decu, jer to direktno predstavlja odricanje od Gospoda i svete pravoslavne vere. Što se tiče današnjeg odnosa hrišćanskog učenja prema ovom prazniku mišljenja su podeljena. Zvanično, moderna pravoslavna, katolička i protestantska crkva ne sankcionišu noć veštica, ali je i ne podržavaju.
Prema islamu, ‘Noć veštica’ predstavlja đavolju proslavu i smatra se grehom. Hodže upozoravaju vernike da je ‘Noć veštica’ slavljenje šejtana (đavola), da se slavljenje tog dana smatra grehom, jer uključuje mnogo elemenata neverovanja i višeboštva, te ih savetuju da ne prihvataju taj praznik.
Zašto je bundeva zaštitni znak ‘Noći veštica’?!
Razlog dubljenja bundeva za ‘Noć veštica’ objašnjava irska legenda o domišljatom kovaču Džeku. Uspevši da prevari đavola dva puta i sačuva svoju dušu spasio se pakla. Međutim, kada je umro, zbog svog grešnog života nije bio primljen u raj. Na vratima pakla sačekao ga je đavo i poslao ga natrag u mrak. Kako bi ga se rešio, dao mu je komad uglja, koji je stavio u izdubljenu repu, svoju omiljenu hranu koju je poneo sa sobom. S obzirom na to da Džek nikada nije pronašao put kući, veruje se da od tada luta mrakom noseći izdubljenu svetleću repu u ruci. Tako je ‘Džek Fenjer’ postao simbol proklete duše koja luta između svetova.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!