Svete Trojice (Duhovi)!

• Tweet

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju jedan od najvećih praznika – Svete Trojice ili Duhove, koji se obeležava 50. dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Duhovi predstavljaju i “rođendan” Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.

Po značaju to je treći praznik, posle Vaskrsa i Božića i kao oni, takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele nedelje, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja. Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice – Sveti Duh. Prvi dan Duhova ili Pedesetnice posvećen je jevanđelskom događaju – silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenike. Hramovi se ukrašavaju zelenilom, a crveni pod se prekriva travom. Kako je napisao Sveti Grigorije Bogoslov, ranije se zelenilo unosilo i u kuće. Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.

Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, Republici Srpskoj, a u pojedinim porodicama i krsna slava.

Narodni običaji na ovaj dan

Običaj je da se na ovaj praznik u hramove i domove unosi osvećena zelena trava i cveće. Za to ima nekoliko “pokrića”. Jedno je po ugledu na starozavetni jevrejski običaj o prazniku “Sedmica”, pošto je Duh Sveti sišao na apostole na ovaj jevrejski praznik. Zelenilo obnavlja prirodu, a Duh Sveti obnavlja duše naše kao i celokupno biće.

Drugi je da su kuće Jevreji a time i apostoli ukrašavali granjem, cvećem i travom podsećajući se na vreme kad su posle ropstva lutali sa Mojsijem po pustinji i živeli u kolibama od granja i lišća.

Posle svete Liturgije služi se Molitva, Priziv Svetom Duhu, na kojoj se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venčići se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Praznik Svete Trojice uvek se slavi u nedelju. Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme o ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece. Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije.

Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

Jedinstven običaj održao se do današnjih dana u selu Duboka kod Kučeva. To su poznate dubočke ‘Rusalje’. ‘Rusalja’ je uvek žena, koja isključivo na ovaj dan prilikom igre u kolu ili samo slušajuci muziku pada u trans, odnosno potpuni zanos. Zbog toga ih zovu i padalice. Simptomi su isti kao kod pravog napada, vrištanje, grčevito trzanje, bacanje, nadimanje, buncanje ponekad i pojave bele pene oko usta. Veruje se da u zanosu ‘Rusalja’ može razgovarati sa onim svetom, odnosno mrtvima. To koriste brojni posmatrači, koji postavljaju pitanja u vezi c mrtvima, na koje ona daje odgovore. Njen izlazak iz transa, odnosno buđenje iz zanosa, takođe je vrlo težak i zahteva mnogo veštine od onoga koga je ‘Rusalja’ pre ‘padanja’ odredila da je probudi.

Komentari