Za pravoslavne vernike sutra (14.08.) počinje Velikogospojinski post, kojim se pripremaju za praznik Uspenja Presvete Bogorodice – Velike Gospojine, koji se slavi 28. avgusta. Velikogospojinski post uvek počinje na Svete mučenike Makaveje 14. avgusta i traje 14 dana.
Ustanovljen je u slavu Uspenja Presvete Bogorodice, kada se obeležava dan kada se Bogorodica uspela na nebo. Post u hrišćanstvu ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već prvenstveno ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, te pojačanju molitvi i činjenju dobrih dela.
Tokom ovog posta za ishranu se koristi biljna hrana pripremljena na vodi, osim subote i nedelje kada je dozvoljena upotreba ulja i vina. Riba se u toku ovog posta jede samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta po novom kalendaru.
Nekada su tokom ovog posta, koji se ubraja u stroge, bile zabranjene javne priredbe i spektakli. Ono što čak mnogi vernici ne znaju jeste da je Gospojinski post strožiji od Božićnog i Apostolskog, pa pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki Vaskršnji post. Gospojinski post se prvi put spominje u spisima Teodora Studita 826 godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1 166 godine, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla i Komnina.
Običaj je da na sutrašnji dan domaćice u jela koja pripremaju stave i malo bosiljka.
Uz jednodevne postove svake srede i petka, osim mesopusnih sedmica, te praznika Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja i Krstovdana, Srpska pravoslavna crkva propisuje četiri velika posta, i to Velikogospojinski, Veliki ili Časni post, Božićni i Petrovski.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!