Radio Bambi

Narodni običaji povodom Vidovdana!

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici 28. juna svake godine obeležavaju Vidovdan. Ovo su neki od narodnih običaja vezanih za ovaj praznik.

U nekim krajevima Šumadije vidovčica, trava sićušnog prelepog svetlocrvenog cveta, brana je zorom, pre sunca, a u drugim krajevima – s večeri. Obično to rade devojke (udavače) i potapaju je u vodu, pa se ujutru svi umivaju radi odličnog vida – da ih preko godine ne bi bolele oči.

U mnogim krajevima se, ipak, pre svanuća, ruke prodenu kroz travu radi zahvatanja vide rose i umivanja očiju.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima starostavnim, ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu – da se grožđe ne sasuši i otpadne. Tog dana valja i okusiti zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje i vezenje.

Prethodno se poškropeći po očima vodom u kojoj je odležala trava vidovčica, mlađe žene i devojke uzvikuju: “Vidi, Vido kako pletem, vidi, Vido kako vezem, Vidovčice, po Bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila”.

U Šumadiji i još nekim krajevima bio je običaj i da se na Vidovdan iznose stvari iz kuće da se ‘provetre radi moljaca’. Iznošene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile.

U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji.

U Homolju se verovalo da godina može omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gruži da ‘ptica kukavica koja počinje na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana’, a u Šumadiji da na ‘Vidovdan, u gluvo doba noći, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv, a krvlju kosovskih junaka obojeni su i kosovski božuri’.

Na Vidovdan je bilo, a ponegde ih još ima, i dosta gatanja devojačkih radi brze i srećne udaje. Tako je u okolini Vlasenice bio običaj da devojke, ubravši vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez pogađanja, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju prebace preko lonca i pred spavanje prozbore: “Sveti Vide i Vidova travo otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko – evo mu detelina od četiri krila neka k meni doleti, ako je gladan – evo mu soli i hleba neka se najede, ako je žedan – evo mu vode neka se napije, ako ne može preko vode preći – evo mu ćuprije (tkanice) neka pređe!”

U nekim krajevima devojke su (valjda i momci) tražile neku vidu travu i stavljale je pred spavanje pod glavu da im se đuvegija (ili mlada) ‘prikaže’. Kog momka (devojku) koja (koji) uoči Vidovadana usni, za njega će i poći.

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!