Radio Bambi

Danas je Vidovdan!

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Vidovdan, praznik posvećen Svetom velikomučeniku knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima koji su poginuli u Boju na Kosovu 1389. godine. Prvo Vidovdansko sabranje desilo se 1389. godine na Kosovu Polju, gde se videlo ‘ko je vera, a ko nevera’!

Kosovo je, reče Matija Bećković, najskuplja srpska reč. Iz te reči izvire sve srpsko. Da ne beše kosovskog zaveta, gde bi mi bili danas? Kosovo je nas definisalo kao narod i kroz vekove do današnjeg dana ono nas definiše. Kosovski zavet nikada neće prestati da važi. Dok je sveta i veka biće borbe oko Kosova. Dok se mi borimo, dotle i postojimo. Ako li ikada naiđe naraštaj Srba koji nije zadojen kosovskim zavetom, među kojim nema ni jednog Obilića i ni jednog Jugovića, onda više nema ni Srba.

Kao što nema reke bez izvora ni drvena bez korena, tako ni Srba bez Kosova, a zaista, ni Kosova bez Srba.

U Republici Srpskoj i Srbiji će nizom manifestacija danas biti obeležen Vidovdan, koji je u novijoj istoriji povezan sa Kosovskim bojem i stradanjem svih onih koji su u ratovima dali život za otadžbinu.

Vidovdan je i krsna slava Vojske Republike Srpske (VRS).

Služenjem Svete arhijerejske liturgije i parastosom srpskim vojnicima poginulim od Kosovskog boja do danas, u manastiru Osovica, kod Srpca, počelo je obeležavanje Vidovdana – krsne slave VRS i Trećeg pešadijskog /Republika Srpska/ puka Oružanih snaga BiH (OS BiH). Liturgiji, koju služi Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije, prisustvuje, između ostalih, predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović, predstavnici političkog, javnog i kulturnog života, kao i nevladinih organizacija proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata.

Narodna skupština Srpske Republike BiH je 12. maja 1992. godine, radi zaštite srpskog naroda na prostorima BiH, donela odluku o formiranju VRS kroz koju je prošlo više od 210.000 boraca, a za odbranu Srpske život je dalo njih 23.184.

Vidovdan ili praznik sećanja na kosovsku pogibiju obeležen je crvenim slovom u kalendaru SPC, a za naziv praznika vezuje se Sveti Vid koji je, prema “Prologu” vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom sa Sicilije. Ovaj svetitelj hrišćanstvo je zadužio podvizma u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja hrišćana. Isti datum u kalendaru SPC pominje se i kao praznik starozavetnog proroka Amosa – slave srpskog kneza Lazara, koji je poginuo na taj dan, a u navečerje praznika se sa svojim velmožama pričestio u Crkvi Samodreži na Kosovu.

Prema “Prologu”, SPC istog dana slavi i svog patrijarha Јefrema, koga je Sabor izabrao 1375. godine.

Na Vidovdan se, prema knjigama i verovanjima ne radi u polju – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu da se grožđe ne sasuši i otpadne. Ali, tog dana treba probati zrelo voće. Veruje se i da na Vidovdan valja započeti ručne radove – pletenje ili vezenje.

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!