Radio Bambi

Ovim bih završila sve na ovu temu! (Foto/Video)

2014. godine je prvi put stala na glamuroznu Grandovu scenu, ali je veliki uspeh doživela tek 2016. godine, kada je čak i rasplakala žiri, ali i gledaoce ‘Zvezda Granda’ širom regije i dijaspore. Tada je pevala pesmu svog pokojnog oca.

Jedna od najvećih pevačkih zvezdi burnih devedesetih godina, Amir Rešić Nino, ostavio je iza sebe tri ćerke iz tri braka. Jedna od njih je i Zvezda Granda, Sandra Rešić. 

Nino je sahranjen u rodnoj Kozarskoj Dubici, a jedino ko danas obilazi njegov grob su, prema tvrdnjava tamošnjih meštana, oni i nekolicina njegovih fanova. Preminuo je u oktobru 2007. godine, u bolnici u Bijeljini. Imao je 43 godine. Naknadno je saopšteno da je smrt nastupila od perforacije pankreasa, izazvane hroničnim alkoholizmom. Provlačile su se i priče da je uzrok smrti predoziranje narkoticima, da je Nino ubijen, ali to nikada nije zvanično potvrđeno.

Kako je rasla Sandrina popularnost i uspeh, tako su se sve češće mogle čuti priče i pročitati razni tekstovi o njenom odnosu sa ocem. Da nije bila uz njega, da nije htela doći ni na sahranu, da njena majka i Nino i nisu bili venčani, da se stidela svog oca, samo su neki od tih naslova.

Mlada pevačica je odlučno rešila da stavi tačku na sve te priče. Na svom zvaničnom ‘Fejsbuku’ Sandra je objavila svoju ispovest u tri dela, a mi vam je u nastavku prenosimo.

PRVI DEO

-“Kao prvo ja želim jednom za sva vremena da razrešim taj famozni mit o njegovoj sahrani. Ja sam to veče, kada je on preminuo bila u Bjeljini, imala sam 19 godina. Te večeri, sećam se, bila sam na rođendanu kada mi je samo gospodin Siniša Kajmaković u nekih pet do devet posalo poruku : “Umro je”. Bila sam u totalnom šoku, i onako u suzama krenula sam sa društvom u bolnicu. Na ulazu nas je sačekala jedna medicinska sestra koja nas je pitala:” Šta vi uopšte tražite ovde? Ja vas ne mogu da pustim, ja čak ne znam ni ko ste vi, ali ako mislite na ovog pevača Nina, on je umro i svakako ne mogu da vas pustim da ga vidite”. Moji drugari su krenuli da se raspravljaju sa njom i objasnili su da sam ustvari ja njegova ćerka, međutim ona je samo rekla da je ne zanima i bukvalno nas je isterala iz bolnice. Ja sam odmah nazvala Kajmakovića, koji mi je samo rekao da ništa više ne mogu da uradim i da idem kući. Nakon toga, ja se iskreno ne sećam gde sam i kako sam negde otišla, mislim da sam otišla kući, ali kako – stvarno nemam pojma. Samo se sećam da cele noći nisam spavala, zato što mi je gospodin Kajmaković rekao da sutra rano ujutru dođem u stan u kom je moj otac boravio dok je bio u Bjeljini”, – seća se Sandra.

-“Ja sam oko nekih šest sati ujutru otišla u taj stan, a tamo su već bili njegovi stričevi, Selim, i Ljerka njegova žena, bio je Leo njegov stric i taj neki Neša koji je bio Ninov potrčko. Ja tog čoveka nisam ni primetila, jer je bio zaključan u Ninovoj sobi, u njegovim stvarima, njegovoj kožnoj jakni, u njegovom kačketu i sa njegovim satom na ruci plakao sve vreme. Isti taj Neša je čovek koji je pokrao sve stvari iz stana mog oca, njegove stvari, sve njegove slike, dnevnike. Tu je bila i neka starija pevačica Branka u nekom vunenom džemperu. Oni su svi bili tu i prema meni su se ophodili, kao da sam neka komšinica koja je došla tu da izjavi saučešće. Mene niko ništa nije pitao, čak mi niko nije ni saučešće izjavio. Sećam se kao danas, na televiziji je bio pušten ‘Dm sat’. Ja sam tu samo tako sedela nepomično, a oni su komentarisali kako je Dragana Mirković ispala fer, prema mom ocu”, – priseća se Sandra Rešić.

DRUGI DEO

I da, najvažnija osoba u tom stanu bila je ta neka Ljilja iz Šapca, koja je njemu za života i karijere, navodno radila natalne karte, ima sina iz neke davnašnje veze ili braka. Ta žena je sve vreme kukala na sav glas, a meni ništa nije bilo jasno, ni šta se dešava, ni ko su svi ti ljudi. Ja sam prosto bila u šoku, meni se niko nije obratio i prosto sam se osećala kao neki stranac. U sledećem trenutku ja izlazim iz stana i sedam na stepenice da zapalim cigaru, za mnom izlazi i ta Ljilja, seda pored mene i samo mi kaže : “Danas je mom sinu umro otac”. Ja u tom trenutku ostajem u šoku, ja prosto ne mogu da opišem taj osećaj. Bila sam toliko besna da sam samo imala želju da je gurnem niz stepenište i pozovem policiju”, – objašnjava Sandra.

-“Posle toga se samo sećam te svađe i frke oko toga kako će da ga deportuju u Kozarsku Dubicu, gde je on zahtevao da ga sahrane pored majke. Oni se tako raspravljaju, šta i kako, a mene i dalje niko ništa ne pita, niti mi se bilo ko obraća. Dok su se oni tako raspravljali kojim kombijem će da ga prevezu, kako će svi oni da odu do tamo, i naravno mene tu niko ne pominje. U jednom trenutku, ja tako sva u šoku pitam strica : “Izvini, a kako ću ja do tamo da odem”. Na sve to samo se javlja ta Ljilja koja mi kaže : “Izvini, ali kod nas u autu nema mesta i stvarno ne znam šta da ti kažem”. Sve se to dešava brzinom munje, mi tako silazimo ispred zgrade, a ja samo gledam gde ima mesta za mene, u čiji auto da uđem. Meni ta Ljilja još jednom ponavlja da za mene nema mesta i kaže mi: “Mislim da bi neki muzičari za nekih dva sata trebalo da krenu iz Bijeljine, pa eto možeš sa njima da se čuješ i dogovoriš”. Ona u sledećem trenutku zatvara vrata automobila i oni odlaze i ostavljaju me tu, bez broja telefona tih muzičara kojima sam trebala da se javim. Ja ostajem potpuno sama ispred te zgrade i nisam znala gde ću dalje. Nakon toga pozvala sam majku i sve joj objasnila, a ona mi je na sve to samo rekla da se pokupim, sednem na autobus i vratim se nazad za Beograd”, – kaže mlada pevačica.

TREĆI DEO

-“Sećam se samo da ja u tom periodu nisam nešto bila u dobrim odnosima sa sestrom Amelom koja je bila u Americi. Samo znam da su moji ujaci (rodbina iz Hrvatske), u saradnji sa nekim Nerminom, koji je inače bio posrednik između Amele i rodbine, od sestre zatražili da im za potrebe sahrane pošalje 5.000 dolara, a nakon toga još nekih 500 dolara koje je zafalilo. Eto, ja sam bila sprečena da odem na sahranu, ali me samo interesuje koja to sahrana košta toliko novaca?! Njegova sahrana je bila vrlo skromna, sa već kupljenim grobnim mestom, tako da eto, moja sestra Amela je lično i personalno poslala novac za sahranu, jer ja sam tada studirala i da sam htela da finansiram sve to, nisam imala odakle. Mama i ja smo živele samo od jedne, njene plate koja je tada bila oko 100 evra. Moja majka je na kraju poslednjih 100 evra koje je imala, poslala Ninu, jer on više nije imao od čega da živi. Ja, eto, samo ne znam koja bi to žena, uradila za bivšeg muža, ali samo bih volela da se moja majka više ne meša u sve to. Spomenik je lično podigla moja sestra Amela Omerović, tako da imena koja pišu na spomeniku nemaju nikakve veze sa podizanjem istog”, – tvrdi Sandra.

-“Što se tiče Šerifa Konjevića i te priče, da su moj otac i Šerif imali međusobnih problema, zbog te žene Jasne, nisu istinite. Kada je Nino započeo vezu sa njom, ona i Šerif već šest godina nisu bili u braku, tako da tu nema neke prevelike pompe. Sve to meni je potvrdio i sam Šerif, koji kada me je prvi put video rekao : “Ja nikada nisam rekao bilo koju ružnu reč o Ninu, ja sa njim nisam imao problem, imao sam ga sa bivšom ženom”. Tako da je sve to takođe laž”, – otkriva Sandra.

-“Što se tiče tih priča da ja ne posećujem Ninov grob, takođe nije istina. Ja dovoljno puta odem na grob svog oca, ali prosto mi vreme i obaveze ne dozvoljavaju da konstantno budem tamo. Tako da priče o zapuštenom grobu i korovu nema istine, a ja se nikada neću slikati na grobu mog pokojnog oca da bih nekom dokazala da posećujem isti. Priča o tome da me otac nikada nije priznao, te i da nije bio oženjen mojoj majkom su takođe još jedna velika neistina, a kao dokaz, tu je i fotografija sa njihovog venčanja. Ovim bih započela i zavrsila sve na ovu temu”, – završila je svoju ispovest Sandra.

Meštani su u izjavi medijima, pod uslovom da im se ne pominju imena, rekli da Ninov grob navodno niko ne posećuje.

-“On je sahranjen ovde, u Dubici. Niko od porodice ne dolazi. Spomen ploču podigao je njegov ujak, a ne deca i bivše žene. To i piše na spomen ploči. Kasnije, možda 2014. godine, Ninov prijatelj Neša, na spomenik je postavio i knjigu na kojoj je ispisana emotivna poruka. Takođe, najverniji njegovi fanovi postavili su zvezdu koja se jasno vidi. Sve to nije učinio niko od njegovih, nije učinila najbliža porodica. Njemu deca ni na sahranu nisu došla. Sada, u oktobru, bila mu je godišnjica i opet niko nije bio tu”, – pričaju meštani.

Ono što je 100% istina je da će Nino večno živeti kroz svoje pesme.

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!