Crna Gora danas obeležava 13 godina od održavanja referenduma na kojem je obnovila državnu nezavisnost. Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu 2006. godine, crnogorsku nezavisnost podržalo je 230.661 građanin ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto. Na glasanje je izašlo ukupno 415.663 građana, a pravo glasa na referendumu imalo je 484.718 građana. 69.055 građana nije izašlo na glasanje.
U prethodnom periodu Crna Gora je na planu integracija najviše napredovala od svih zemalja u regiji, postala punopravna članica ‘NATO-a’ i država koja je najbliža članstvu u EU.
Brojke pokazuju da su plate i penzije rasle u proteklih trinaest godina, ali i zaduženje države.
Nakon obnove nezavisnosti 2006. godine, crnogorsko društvo pred sobom imalo je jedan veliki zadatak – premostiti razlike stvorene referendumskom podeljenošću. Analitičari smatraju da su blokovske razlike danas čak i veće nego 2006. godine. Na planu vanjske politike, Crna Gora je ostvarila zapažene rezultate.
Prvi spoljnopolitički cilj, članstvo u ‘NATO-u’, ostvaren je 5. juna 2017. godine. Ovakvoj odluci žestoko su se protivile prosrpske partije, ali je crnogorski parlament, većinskom podrškom osigurao punopravno članstvo Crne Gore u NATO savezu. Osim puta u ‘NATO’, drugi vanjskopolitički cilj države od obnove nezavisnosti je ulazak u EU. Od 2013, kada je Crna Gora otvorila pregovore sa EU, pa do danas, otvoreno je 32 od ukupno 33 prgovaračka poglavlja, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena.
Unutrašnje prilike u državi znatno su drugačije. Bojkot parlamenta opozicije zbog sumnji u regularnost izbora, na sceni je već drugi mandat.
Za navedeni period u Crnoj Gori održavani su mnogobrojni protesti. Poslednji parlamentarni izbori 2016. godine ostali su upamćeni po optužnici za pokušaj državnog udara na dan izbora, za šta su, između ostalog, lideri opozicionog Demokratskog fronta 9. maja osuđeni na po pet godina zatvora.
Prethodni period obeležio je i povratak Mile Đukanovića na političku scenu, nakon kratkog predaha od državničkih funkcija. Đukanović je na predsedničkim izborima u aprilu 2018. godine odneo pobedu u prvom krugu. Đukanović je političar sa najdužim stažom u Crnoj Gori. Šest puta je biran za premijera, a sada po drugi put vodi državu u ulozi predsednika.
Plate i penzije znatno su veće u odnosu na period pre referenduma, ali je takođe i zaduženje države znatno veće.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!