‘Jutel’ (Yutel) je bila izuzetno gledana informativna tv emisija, emitovana u predvečerje rata. Pokrenuta je s ciljem transformacije načina prenosa informacija u bivšoj nam zajedničkoj državi SFR Jugoslaviji i očuvanja jedinstva tadašnje države. Program je osnovan od strane Saveznog izvršnog veća SFRJ (SIV), a glavni lobista za njegovo formiranje bio je tadašnji premijer Ante Marković.
Direktor ‘Yutel-a’ bio je Bato Tomašević, glavni urednik Goran Milić, a urednici Gordana Suša, Dževad Sabljaković, Zekerijah Smajić i Velibor Čović. Administrativno sedište ‘Yutel-a’ je bilo u Motovunu u Istri, finansijsko-pravni sektor u Beogradu, a redakcija u Sarajevu. Program je osnovan sa namerom da informacije o aktuelnim zbivanjima budu prenesene na verodostojniji način, a emitovao se na drugom programu ‘TV Sarajevo’ u periodu od 1990. do 1992. godine.
Nakon raspada Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), republičke organizacije su se tokom 1990. godine transformisale uglavnom u nacionalne stranke i tako nastupile na prvim višestranačkim izborima. Predsednik ‘SIV’, odnosno premijer SFR Jugoslavije, Ante Marković, pred tadašnje višestranačke izbore osnovao je ‘Savez reformskih snaga Jugoslavije’. Cilj mu je bio da sprovede ekonomske reforme i uvede zemlju u Evropu, ali od toga nije bilo ništa. Kako stranka nije imala načina da svoj program celovitije prikaže, došlo se na ideju da se pokrene savezni televizijski kanal, koji bi bio deoničarsko društvo u kojem bi država imala najviše deonica. S obzirom da ‘JRT centri’ nisu bili zainteresovani za tu ideju razmišljalo se da se program emituje preko satelita, ali tada je satelitska antena u Jugoslaviji bila luksuz, pa je samo oko 100 hiljada domaćinstva imalo mogućnost prijema satelitskog signala.
Kasnije se pristupilo projektu da se stanica oformi uz podršku JNA, koja bi ustupila svoje predajnike i tehniku. ‘Sekretarijat za informisanje’ se obratio Generalštabu, koji je već bio uložio novac u projekat mobilne televizije, sa namerom da se ‘Jutelu’ ustupe tehnička sredstva, slobodan pristup za rad na vojnim objektima i korišćenje hilikoptera za transport opreme i ljudstva.
Stanica je dobila kratak, lako pamtljiv naziv ‘Yutel’ – Jugoslovenska televizija. Za direktora novoformirane televizijske stanice postavljen je publicista i dugogodišnji urednik ‘Jugoslovenske revije’ Nebojša Bato Tomašević, a za studio izabrana je jedna zgrada u Motovunu, gradiću u zapadnoj Istri.
Novinaru tadašnje ‘TV Beograd’ Goranu Miliću ponuđeno je mesto urednika informativnog programa. Milić napušta ‘TV Beograd’ i obilazi ‘JRT centre’ u potrazi za odabranim novinarima sa kojim bi osnovao republičke i pokrajinske redakcije. Međutim, tada ministar odbrane Veljko Kadijević prekida obećanu pomoć, sa obrazloženjem da su frekvencije potrebne vojsci i da vojna uprava u budžetu nema dovoljno sredstava.
Druga ideja je bila da ‘Jutel’ bude informativni program koji bi mogao da se emituje na tada veoma popularnom trećem kanalu (3K) ‘TV Beograd’, ali Dušan Mitević, tadašnji direktor ‘TV Beograd’, nije hteo da prihvati rad ‘Jutela’. Usledio je odlazak u ostale JRT centre. ‘Televizija Sarajevo’ je ponudila svoju mrežu i studio uz određenu novčanu naknadu. ‘SIV’ na čelu sa Antom Markovićem odobrava plaćanje usluga ‘TV Sarajevo’, tako da ‘Jutel’ konačno počinje sa radom. Sa rečenicom Gorana Milića, ‘Dobro veče, Jugoslavijo’, 23. oktobra 1990. godine, u 22. časa, na tadašnjem drugom programu ‘TV Sarajevo’ počelo je emitovanje ‘Jutel-a’ u trajanju od sat vremena. Prve vesti bile su o događajima u Kninu, viđene kroz prilog novinara ‘Hrvatske televizije’, a potom je na tu istu vest dao komentar dopisnik ‘Večernjih novosti’ iz Beograda. Na takav objektivan način informisanja ‘Jutel’ je hteo da gledaocima ostavi da sami donesu zaključak o zbivanjima u državi i da sami donesu odluku kome će verovati.
‘Yutel’ je u BiH ubrzo stekao veliku popularnost među omladinom i ljudima koji nikada nisu pratili ‘TV Dnevnik’, a ulice u Sarajevu su u vreme emitovanja bile prazne. Prilozi koje su pripremale redakcije iz ostalih republičkih centara, povodom raznih događaja širom Jugoslavije, stizale su na video kasetama, kao pošiljke, autobusima i automobilima u Sarajevo i pripremane za večernje emitovanje, jer televizijski centri nisu dozvoljavali da se snimljeni materijal putem njihove mreže dostavlja sarajevskom studiju.
Oštre kritike na ‘Jutelov’ rad izneo je Tanjug. Ova novinska agencija je u zvaničnom saopštenju iznela da ‘Jutel’ predstavlja najgrublje kršenje normi saveznog i republičkog zakona o informisanju. Rukovodstvo ‘TV Beograd’ je odbilo da preko svoje mreže prenosi ‘Jutelov’ program, uz obrazloženje da ‘Jutel’ nema dozvolu za rad. Stanovništvo Srbije nije moglo da prati ‘Jutel’, osim onih u delu zapadne Srbije, uz reku Drinu, koji su primali signal ‘TV Sarajevo’ sa predajnika u BiH. Da bi omogućili gledaocima u Srbiji da prate program, ‘Jutelovi’ inženjeri i tehničari postavili su predajnike mobilne televizije na Avali, Fruškoj gori i na krovu doma ‘TV Sarajevo’, kako bi stvaranjem svoje mreže mogli da prenose program iz Sarajeva u Beograd, Novi Sad i ostali deo Srbije. Međutim, pred sam početak emitovanja, ti predajnici bi bili onesposobljeni za rad od strane snaga Milicije.
Na opšte interesovanje i pritisak građana u proleće 1991. godine ‘Hrvatska televizija’ počinje da preuzima ‘Jutelov’ program, a potom i ‘TV Beograd’ i drugi tv centri JRT-a. Tako je ‘Jutel’ mogao da se vidi širom Jugoslavije. ‘TV Beograd’ je Jutelov program emitovala odloženo, u terminu posle ponoći. Krajem maja 1991. godine Hrvatski sabor donosi novi ustav, a ‘Hrvatska televizija’ prekida emitovanje ‘Jutelovog’ programa. Ubrzo emitovanje prekidaju i u Srbiji i Crnoj Gori.
Nakon izbijanja rata u Sloveniji i Hrvatskoj, 28. jula 1991. godine ‘Jutel’ je ogranizovao ‘Koncert za mir’ na platou kod hotela ‘Holidej In’ u Sarajevu, kako bi političarima skrenuo pažnju da bi njihovim rukovodstvom rat mogao da se proširi i na ostale delove Jugoslavije. Zbog kiše koja je padala tog dana pretila je opasnost da koncert bude odložen, ali predanim radom radnika koji su radili na montaži opreme i organizatora koncerta, u rekordnom vremenu sve je preseljeno u dvoranu ‘Zetra’. Pored velikog broja Sarajlija na koncert su organizovanim prevozom došli ljudi iz raznih krajeva Jugoslavije. Petnaest hiljada mesta u dvorani nije bilo dovoljno da primi sve koji su došli, tako da su napolju ostali mnogobrojni koji nisu uspeli ući u dvoranu. Program su vodili Goran Milić i Gordana Suša koja je čitala vesti govoreći publici da reaguju na svaku informaciju aplauzom ili zviždukom. Ceo događaj prenosila je direktno ‘Televizija Sarajevo’, dok je od ostalih JRT centara (Beograd, Titograd/Podgorica/, Novi Sad, Priština, Ljubljana, Zagreb), koncert direktno emitovala samo ‘Televizija Skoplje’. Gledaoci u Srbiji bili su uskraćeni za prenos koncerta jer ‘TV Beograd’ nije htela da se uključi u prenos. Direktan prenos ovog koncerta u Srbiji je emitovala ‘NTV Studio B’, ali samo za područje Beograda, jer im je toliki bio domet predajnika.
Na koncertu su nastupili Dr. Nele Karajlić, Goran Bregović, Haris Džinović, Rade Šerbedžija, Indexi, Plavi orkestar, Crvena Jabuka, Hari Mata Hari, Regina, Bajaga, EKV, Merlin…
Početkom aprila 1992. godine dolazi do vojnih sukoba i na području BiH. Na inicijativu gledalaca koji su se redakciji ‘Jutela’ javljali telefonom, Goran Milić je direktno preko telefona u emisiju uključio Aliju Izetbegovića i Radovana Karadžića da bi našli zajedničko rešenje i sprečili mogući rat. Kao što je poznato, zajedničku reč našli nisu. Izgubivši nadu u političare, 5. aprila 1992. godine građani Sarajeva su izašli na ulice protestujući protiv rata i političkog vrha države. ‘TV Sarajevo’ je ‘Jutelu’ ustupila ceo svoj program, koji je emitovao izveštaje sa tog antiratnog protesta, kao i zbivanja u zgradi Parlamentarne skupštine BiH koju su zauzeli građani.
‘Yutel’ je ugašen kada je ugašena i zadnja nada da do rata u BiH neće doći, u maju 1992.godine. U nastavku slede četiri video priloga!
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!