Rezolucija o Srebrenici, čije usvajanje bošnjački deo misije BiH sa ambasadorom Zlatkom Lagumdžijom na čelu želi da progura u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN), zakazanoj za 27. april, predviđa između ostalog da 11. jul postane “Međunarodni dan sećanja na genocid”. U rezoluciji je i zahtev da se kroz obrazovni sistem na ovaj način govori o zločinu.
Rezoluciju je prevashodno podržala Nemačka i kako saznajemo čine sve što je potrebno kako bi lobirale sve članice UN da razvijaju programe o Srebrenici, kao i da ‘osude svako veličanje lica osuđenih za ratne zločine u Srebrenici’.
Ključne tačke dokumenta, njih sedam, pored toga da se 11. jul odredi za tzv. Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, te da se taj datum obeležava u svim državama svake godine, nalažu i da se bez rezerve osuđuje svako negiranje istog.
Dalje, pozivaju se sve države članice UN da očuvaju utvrđene činjenice kroz svoje obrazovne sisteme razvijanjem odgovarajućih programa.
Takođe, osuđuje se bezrezervno delovanje koje glorifikuje lica koja su osuđena za ratne zločine u Srebrenici.
Uz to se naglašava važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikovanja preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanje dostojanstvene sahrane.
Ujedno se traži od generalnog sekretara da osnuje program za informisanje pod nazivom „genocid u Srebrenici i UN“.
Po nedavnim rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, cilj dokumenta je demontaža Republike Srpske, na osnovu stava da se radi o političkoj tvorevini zasnovanoj na genocidu, kao i zahtev Beogradu za isplatu ratne odštete.
Podsetimo, izraelski istoričar Gideon Grajf je sproveo međunarodnu istragu o broju žrtava u srebreničkoj regiji na poziv Republike Srpske. U izveštaju 2021. godine utvrđeno je da nije bilo više od 3.714 stradalih, kao i to da se nije radilo o genocidu jer to, po definiciji istoričara Rafaela Lemkina uvedenoj 1945. godine, podrazumeva nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod.
-“Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici, niti na bilo kom drugom mestu”, – izjavio je Grajf.
Za usvajanje pomenute rezolucije u parlamentu UN potrebna je prosta većina.
Iako ona neće imati značaj kao da ju je usvojio Savet bezbednosti UN, imaće političku i moralnu težinu.
Inače, u SB UN je 2015. godine vođena polemika oko rezolucije o Srebrenici koju je podnela Velika Britanija, ali je zahvaljujući vetu tadašnjeg ambasadora Rusije Vitalija Čurkina rezolucija oborena.
SMS DONACIJE >>> KLIK NA LINK OVDE
Pridružite nam se i na Viberu. Pozovite i vaše kontakte sa Vibera da nam se pridruže.
RADIO BAMBI – VIBER GRUPA
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!