Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Velike (zimske) ili Vaskršnje zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule, kada se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima. Prve Zadušnice u ovoj godini su upravo danas, a prema verovanju ‘valja se upaliti sveća na groblju, u crkvi, pa čak i u kući ako nigde drugde niste u mogućnosti’.
Zimske Zadušnice su najveće od svih zadušnih dana u godini i uvek padaju dve subote pre početka Vaskršnjeg posta. Crkva je propisala posebne dane – Zadušnice, četiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša preminulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, Mitrovske zadušnice, u subotu pred Mitrovdan.
Na dan Zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito – koljivo, koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha.
Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Prema predanju, familija koja zaboravi svoje pretke u ove dane može doživeti razne neprijatnosti i štete i čak im se može i rod zatreti.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!