Tokom vrelih letnjih dana jelovnik treba pažljivo prilagoditi, da se organizam ne bi dodatno opterećivao. Visoke temperature diktiraju i jelovnik. Tokom vrelih dana organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, ali mu treba dovoljno tečnosti. Dnevne potrebe organizma za tečnošću zavise od uzrasta, zdravstvenog stanja, pola, kao i količine fizičke aktivnosti, ali se najčešće kreću od šest do osam, pa i više čaša u toku dana. Ne preporučuje se nadoknada tečnosti samo unosom sokova bez obzira na njihov sadržaj šećera ili veštačkih zaslađivača.
Čaša ceđenog soka od voća i povrća ili limunade sa malo šećera u toku dana je dovoljna, ostala tečnost koju unesemo treba da bude voda.
Kada je u pitanju izbor vrste hrane, preporučuju se pre svega povrće: sveže ili spremljeno kuvanjem na pari ili u vodi, ili grilovano, ali i sveže voće. Od mlečnih proizvoda treba jesti mladi sir, jogurt i obrano mleko, uz izbegavanje jakih sireva, kajmaka i butera, zbog velike količine masnoće koju sadrže.
Žitarice treba unositi svakodnevno u manjoj količini, kao hleb i cerealije, a maksimalno smanjiti lisnata testa i pekarska peciva, jer sadrže velike količine masnoće.
Tokom leta ishrana treba da je redovna. Često preko dana zbog velikih vrućina izbegavamo obroke, da bismo u večernjim satima pojeli obilan obrok, što nije dobro za organizam. U vreme najvećih vrućina na sve načine pokušavamo da se rashladimo, najčešće hladnim pićima, što je, tvrde nutricionisti, pogrešno. Efekat hlađenja traje samo 15 do 20 minuta od unošenja, posle toga telo fiziološki reaguje na rashlađivanje, tako što preusmerava cirkulaciju krvi u ohlađeno područje, vraćajući temperaturu na normalu, ili je čak i podižući. Zato je bolje rešenje pažljivim izborom namirnica rashladiti organizam. Nekim namirnicama se pripisuje „moć“ da bar malo rashlade telo tokom leta.
Voće i povrće s povećanim sadržajem vode
Lubenice, kruške, jabuke, jagode, šljive, krastavac, tikvice, samo su neke od namirnica koje sadrže veoma visok procenat vode. Ove namirnice na jelovniku omogućavaju nadoknadu tečnosti izgubljenu znojenjem i hlade ceo organizam.
Zelena salata
Čisti creva i nadoknađuje izgubljenu tečnost, zajedno sa paradajzom i krastavcem često je osnov letnje ishrane. Pomešana s kuvanim jajima može da bude zamena za glavno jelo.
Dinja
Komad dinje biće više nego dobra zamena za čašu soka. Porcija dinje ima samo 57 kalorija, ali je tu smešteno sve što vam je potrebno za preživljavanje vrelog letnjeg dana. Ipak, posebnu pažnju trebalo bi da obrate osobe sa visokim nivoom šećera u krvi, jer dinja najčešće nije namirnica koja im se preporučuje.
Riba i morski plodovi
Ove namirnice sadrže lako svarljive proteine, pa za njihovo varenje nije potrebna dodatna energija, koja bi podizala temperaturu tela. S druge strane za probavu mesa, naročito crvenog treba mnogo energije, pa ga treba izbegavati tokom leta.
Hladna kafa – prva pomoć
Za rashlađivanje kineska medicina predlaže hladnu gorku kafu, koja može da bude prva pomoć kod burnih reakcija na toplotu: vrtoglavice, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina i povraćanje.
Nadoknada kalijuma
Pojačanim znojenjem gubi se kalijum iz organizma, a njegov manjak može da izazove malaksalost, glavobolju i slabe reflekse. Najbolji prirodni izvori kalijuma su paradajz, pomorandže, krompir, dinja, listovi nane, seme suncokreta i banane.
Komentari
Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!