Radio Bambi

Mladić pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora!

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu danas je izreklo drugostepenu presudu bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) generalu Ratku Mladiću (78), optuženom za ratne zločine u BiH u periodu od 1991. do 1995. godine. Izricanje presude je počelo tačno kada je i najavljeno, u 15 časova, ali je direktan video signal iz Haga pušten odgođeno pola sata.

Zatim je usled tehničkih problema prenos prekinut, pa nastavljen u 15:45h.

Drugostepenu presudu generalu Mladiću danas je izreklo pet članova Žalbenog veća (četvoro sudija iz Afrike i jedan iz Јamajke). Sudskim većem predsedavala je sutkinja Priska Matimba Nijambe.

Povodom Mladićeve žalbe da je sud u prvostepenoj presudi načinio više grešaka kada je zaključio da je udruženi zločinački poduhvat (UZP) postojao, zaključeno je da Mladić nije pokazao da je prvostepeno veće pogrešilo, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe. Dodali su da prvostepeno veće nije pogrešilo ni prilikom ocenjivanja dokaza za koje on tvrdi da su oslobađajući.

Povodom žalbe Mladića zbog prava na pravično suđenje, predsedavajuća Žalbenog veća je rekla da je veće, uz suprotno mišljenje jednog sudije, odbilo osnove žalbe.

Kada je reč o UZP u vezi sa Sarajevom i kampanjom snajperskog delovanja i granatiranja, pretresno veće je utvrdilo, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, da je Mladić delio nameru da radi na postizanju zajedničkog cilja u vezi sa Sarajevom i da je tome doprineo. Povodom osporavanja nekih aspekata presude, Žalbeno veće je konstatovalo da Mladić nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo.

Zaključeno je i da su genocid, istrebljenje i ubistvo postali dodatna sredstva sa ostvarenje UZP u vezi sa Srebrenicom.

Presuđeno je da je Mladić delio nameru da se ostvari zajednički cilj u vezi UZP.

Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, smatra da je neuverljivo da je Mladić delovao da se civili premeste iz humanitarnih razloga.

Žalbeno veće je odbacilo sve žalbe koje je uputila Mladićeva odbrana.

Odbijena je i žalba tužilaštva da Mladić bude osuđen za genocid u šest opština.

Ratko Mladić je danas pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora. U pritvorskoj jedinici Mehanizma za krivične sudove u Hagu ostaje dok se ne donese odluka o prebacivanju u zemlju u kojoj će izdržavati kaznu.

22. novembra 2017. godine, Međunarodni krivični tribunal za bivšu Јugoslaviju izrekao je prvostepenu odluku u predmetu protiv generala Mladića kojom ga je osudilo na doživotnu kaznu zatvora.

Ratko Mladić je svoju vojnu karijeru započeo u Skoplju 1965. godine, kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. Aprila 1968. godine postaje komandir izviđačkog voda, u maju 1970. godine postaje poručnik, kapetan, pa kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27.11.1974. godine kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije.

U periodu 1976.-1978. godine pohađa Komandno-štabnu akademiju, i po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde postaje komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobija 25.12.1980. godine u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. godine sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. godine u Komandu Treće vojne oblasti, gde postaje pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. godine premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu.

Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. juna 1991. godine, a ubrzo zatim je unapređen za načelnika Štaba (ujedno i zamenika Komandanta štaba) 9. korpusa Vojnopomorske oblasti.

Naredbom Predsedništva SFRJ od 11.12.1991. godine dobio je čin general-majora.

24. aprila 1992. godine Ratko Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine.

Dana 12. maja 1992. godine general Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske u Banjaluci, a na predlog tadašnjeg predsednika Srpske Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Ratko Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine.

8.11.1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala. Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja 7. marta 2002. godine kada ukazom Predsednika Republike Srpske “prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića.”

General Ratko Mladić nosilac je sledećih ordena: ‘Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima’, ‘Orden Narodne armije sa srebrnom zvezdom’, ‘Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima’ i ‘Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem’.

General Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine U Srbiji, tačnije u Lazarevu kod Zrenjanina. Vest o hapšenju je potvrdio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Hapšenju Ratka Mladića je prethodila poseta glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Beogradu sredinom maja 2011. godine.

Pridružite nam se i na Viberu. Pozovite i vaše kontakte sa Vibera da nam se pridruže.
RADIO BAMBI – VIBER GRUPA

Komentari

Radio Bambi se ograđuje od komentara. Oni su stav i lično mišljenje čitalaca (slušalaca) i ne odražavaju stavove naše redakcije!